На празник Светог Стефана Високог, Деспота српског, и његове мајке Преподобне Евгеније (Лазаревић), Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је служио свету Литургију у храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у манастиру Павловцу, задужбини тог благочестивог владара српског.

Саслуживали су: архимандрит Петар, игуман манастира Пиносаве; архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић; архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић; старешина Светоуспенског храма у Младеновцу протојереј-ставрофор Слободан Кеџић; јеромонах Јован (Прокин); јереј Милутин Гашевић; протођакон Иван Гашић и ђакон Саша Костадиновић. Појали су студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

- Човекољубље учвршћује душу и чини је непобедивом. Кад човек љуби Бога и човека, не може му ниједна нечастива сила ништа да учини. Али тамо где је гордост, где је сујета, ту нема ни богољубља, а нема ни човекољубља. Оно што желимо да добијемо, браћо и сестре, од Бога дужни смо претходно да дамо ближњима. Јер ако даш, имаш и право да тражиш. Али ако не даш, с којим правом тражиш? С којим правом да тражим да други о мени говоре добро, а ја о другима да говорим зло? С којим правом тражим да други мене воли, а ја не волим другог? Ако лишавамо ближњега да га волимо, како онда желимо да то добијамо од Бога? Бог не тражи од нас ништа више да чинимо према Богу, него што треба да чинимо једни другима. Опет ћу поновити, ми до Бога долазимо управо преко другог, а и до другог долазимо преко Бога. Богу ћемо се уподобити уколико будемо волели све људе, чак и непријатеље, а не тако што ћемо чинити чуда. Много је важније имати човекољубља у себи, него чинити чуда, него и мртве васкрсавати. Брате и сестро, немој да очекујеш срећу себи ако прво ниси другог усрећио. Не можемо то да очекујемо. Свети деспот Стефан, кога данас славимо, живео је за Бога, живео је за народ, а најмање је живео за себе. Давао се, зато и добијао. Он је сав свој живот схватио као дужност да се стара не само за своје спасење и за добро своје, него за спасење и добро целог народа свог. Чувао је свој народ у јединству, слози, послушности и љубави. Онај који има послушност, он има и љубави. Онај који нема послушност, нема ни љубави и не може ништа добро да учини другом. Зато треба да будемо јединствени, браћо и сестре, увек, а поготово у овом кобном времену, усуђујем се рећи, времену где је скоро све обезвређено, где су замењене вредности, где су умањене вредности, или, боље речено, чак и склоњене вредности – беседио је владика Јован.

Извор: Епархија шумадијска