Његово Високопреосвештенство Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је служио 2. августа 2025. године, на празник Светог пророка Илије, свету Литургију у храму посвећеном том Божјем угоднику на планини Бјеласици.

– Један космонаут новијег датума, који је провео у васиони, у неким капсулама, пола године гледајући на земљу, кад се вратио и стао опет на земљу дао је своје размишљање  и сагледавање свега у том времену док је био ван, посматрајући земљу из једне друге перспективе. Каже: Помислио сам и схватио да је доле, на земљи, све што се дешава једна велика лаж. Лаж су и берзе, и економије, лаж су и дипломатије, ратови, међусобни сукоби. Та земља, која је толико прелепа и која се у том бесконачном пространству налази, јесте једна наша кућа и сви у једној кући живимо. Кад бисмо сви имали ту перспективу, а вера даје ту перспективу. Ништа дух од земље одлепити не може осим вере тврде и пламене молитве. Тек тада нам се свест шири, сагледавамо и гледамо, не само из те васионске перспективе тог космонаута, него добијамо Христове очи и гледамо из божанске перспективе и посматрамо и себе и овај свет. А онда је потпуно друга ствар. Никад више нећемо урадити оно што човек уради у стању сужене свести, помрачења, док је духом, душом и телом приљубљен за ову земљу, за своје проблеме, грабећи оно око себе да што више стекне. Схватамо једну дубљу истину да сви живимо на једном парчету у васиони, које је наш дом и да смо призвани на оно, тим пре, да нам буду сви људи браћа, а камоли ми који смо и по души, и по телу, и по духу, и по крви, и по вери, и по језику, и по наслеђу, и по менталитету, и по традицији - једно. Никад више нећемо бити такви и неће бити места расправама, раздорима, свађама, сплектама и препиркама. Бићемо једна браћа да поживимо ово мало што је остало да бисмо могли светлог образа после отићи пред наше претке, пред Светог Илију и пред лице Христа Спаситеља нашег. Мени је први пут овде, на овој благословеној планини. Хвала игуману што је инсистирао толико и звао ме да дођем и драго ми је што сам дошао, иако тако нисам мислио док сам се пео овим путем, уз ову страну, не знајући куда ме овај пут води. Али, све је вредело и све вреди, увек ће вредети какав год да је пут, колико год да се помучимо, поднесемо и пређемо увек вреди кад се дође у ову лепоту да се овде, најближи Богу, помолимо на овом светом олтару посвећеном Светом Илији, а у славу Спаситеља нашег Христа, коме нека је слава са Оцем Његовим и Духом Светим у векове векова – беседио је Митрополит будимљанско-никшићки Методије.    

Извор: Епархија будимљанско-никшићка