О манастиру Светог апостола и јеванђелиста Марка у Лорејну, Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка, у предивном врту који негом и старањем побожних благочестивих Срба, који су своје гнездо свили далеко од својих огњишта, остаје до дан данас мирна духовна лука, није довољно говорити и писати, јер свака реч остаће сиромашна наспрам личног доживљаја и молитвеног осећаја у литургијском сабрању, односно у учешћу у Гозби Божјој, где се још више продубљује духовни вид, а душа трепери пред лепотом Божје творевине, где се добија снага православне вере која је уткана у генерације православних Срба у расејању, окренутих и вечно загледаних у Мајку Србију, у српске импозантне светиње и светитеље из рода српског.

У недељу, 3. августа 2025. године, у том дому Божјем звуком звона је поздрављен долазак Његовог Високопреосвештенства Митрополита средњезападноамеричког г. Лонгина, кога је срдачно дочекао архимандрит Леонтије, кливлендско свештенство и ђаконство. Његовом Високопреосвештенству Митрополиту на светој Литургији су саслуживали: протојереј-ставрофор Мијољуб Миле Матић, старешина храма Светог Саве на Бродвју Хајтсу у Кливленд (Охајо); протојереј Драган Гороњић, архијерејски намесник кливлендски, из храма Светог Димитрија у Акрону, Епархија источноамеричка; свештеник Миљан Алексић из Епархије западноамеричке; протонамесник Горан Мићић из храма Свете Тројице – Старе Милошеве Цркве у Крагујевцу; протођакони Милован Гогић и Љубиша Митровић; ђакон Момир Тојагић.

После свете службе митрополит Лонгин је преломио славски колач заједно са служашчим клирицима и кумовима славе г. Далибором и гђом Аном Стојановић из Кливленда, са синовима Вељком, Лазаром и Иваном. Литургијско сабрање уз свечани литијски ход настављено је одласком до бисте војноначалника, родољуба и мученика Драгољуба Михајловића, где је служен помен том српском генералу и војницима Равногорског покрета. После помена, Митрополит Лонгин је произнео богонадахнуту беседу:

- Увек када дођемо на службу, драга браћо и сестре,  било да је то недељна, празнична или поводом неког јубилеја, ми православни верници увек сведочимо о великој љубави коју Бог има према роду људском. Каже се у Светом Писму да је Бог из љубави створио човека, и не само створио, већ и све ове године брине о сваком свом створењу, а посебно о човеку који је круна и врхунац стварања, оно најсавршеније што је Бог створио. Зато апостол Павле нас назива браћом Христовом. Каже: Он је први брат, а онда и ми поред Њега – браћа смо. И увек кад смо на служби ми се, наравно, молимо Богу за здравље својих породица, за благослов, а затим се сећамо и молимо за покој душе наших преминулих, блиских и драгих, наших познаника, свих наших ближњих. На свакој Литургији ми то радимо. Посебно смо се данас молили за ктиторе и приложнике ове светиње, за војноначалника Драгољуба, за војнике, за нашег митрополита Иринеја који је благословио изградњу овог манастира, за проту Ђуру Маерлеа који је овде руководио радовима и, наравно, за све који леже овде на гробљу, али и за све наше сроднике. Као што ми сви знамо молитва за наше покојнике има смисла, она је потребна и јака, а како кажу свети Оци кад се молимо за своје онда им не дамо да умру, ми их одржавамо у животу, јер је наша љубав према њима, малтене, јача после смрти и после овоземаљског растанка, него што је била овде на земљи. Бог је рекао у Светом Писму да Он није Бог мртвих, него живих, јер су за Њега сви живи.

Свечаност је крунисана свечаним чином током којег је митрополит Лонгин одликовао архимандрита Леонтија највишим епархијским одликовањем - орденом Светог Мардарија похваливши његов узоран педесетпетогодишњи монашки живот. Подсетио је митрополит Лонгин на тежак монашки пут сваког монаха, а пут архимандрита Леонтија као младог монаха почео је у манастиру Ораховици у Славонији и водио га је све до Америке, до манастира Светог апостола Марка.