Кроз причу о мудрим и лудим девојкама (Мт 25, 1- 13), Господ Христос нам објашњава какво ће бити Царство небеско у часу доласка Њега, Женика свих нас, јер се по учењу наше Цркве душа схвата као невеста Христова (женског „пола“), без обзира на то да ли је реч о мушкарцу или жени, појаснио је Владика Исихије у литургијској проповеди добро познату јеванђељску параболу, којом је Господ Христос Својим ученицима представио долазак вечног царства. Симболика броја 10 огледа се у пуноћи тог броја. Једна половина девојака се показала мудрим, а друга лудим, иако су све биле девствене и том врстом чистоте угодиле Богу. Чињеница да чекају Женика, напоменуо је проповедник, узноси их над другима. Под уљем, које једнима понестаје да долију у светиљке, подразумева се милосрђе, и недостатак њега их чини лудим, иако су живеле исправним животом, казао је владика Исихије о непознаници Другог доласка Сина Божјег, која људе упућује на духовну приправност. 

Женик долази кад Он хоће, а то је свакоме од нас остало непознато. Дан када се рађамо сви знају, али дан када умиремо никоме није познат. Зато Господ очекује од нас да стално будемо спремни и не чинимо дела милосрђа само да бисмо тај тренутак доживели, већ читав свој живот да прожмемо милосрђем тј. љубављу према ближњима, чињењем добра и, изнад свега, молитвама. Да све то чинимо сваки дан, да нас сусрет са Господом не дочека неспремне- поука је ваљевског архипастира проистекла из данашњег јеванђељског одломка, као и пример данас прослављане Преподобне мати Ангелине, премудре девственице, која је пример како треба да се живи и дочека Женик у слави када дође. Провевши сабране кроз житије мати Ангелине, кћери албанског великаша Аријанита Комнина и супруге Деспота српског Стефана Слепог (Бранковића), препуно жртве, страдања и странствовања, али изнад свега љубави према Богу и ближњем, владика Исихије је истакао да је цела породица била предивна и њени чланови су постали светитељи. Поред Мати Ангелине и супруга јој Стефана, ореол су завредили и синови деспот Јован и Ђорђе, потоњи архиепископ Максим, увек помињан на отпусту на светим Литургијама.

Кад је остала удова и одгајила племените синове, она (Мати Ангелина) се замонашила и посветила у потпуности Богу и уље благодати Божје, уље милосрђа је стално доливала у своју светиљку и њена светиљка је светлела Христовом светлошћу и благодаћу Духа Светога. Најукрашенија светиљка јесте манастир Крушедол, који је и данас велика светиња- део је славословља ваљевског архипастира у част велике и у народу вољене владарке, тешког животног усуда (изгубила је и мужа и децу), али велике љубави према Господу и свим људима. Мати Ангелина се, попут свих светитеља о којима пише Преподобни отац Јустин у „Житијима светих“, уподобила Господу, дајући нам пример да и сами чинимо тако ма колико да смо тренутно далеко од тога.

Ми сви заједно у Цркви живимо и подвиг сваког појединачног члана Цркве сија као светиљка свима нама. Зато, иако смо недостојни и грешни, не смемо да се предајемо, него да се стално боримо против греха. То је најмање добро које можемо да учинимо. Да светлост Христова, али и светиљке мудрих девојака и свих светих, освештају наше животе и заједно сви узрастамо ка Господу. То је велика утеха за нас- иако ништа не чинимо, имамо молитве светих и светлост која обасјава и помаже у нашим животима. И ту светлост треба да делимо са другима, јер су духовне ствари вредне само када се деле. Када се не деле, пригушене су и нестају - закључио је владика Исихије, уз благослов својој духовној деци да „своје светиљке држе као светло благодати и њиме обасјавају своје ближње“.

По светој Литургији начињен је литијски опход и благосиљани славски дарови. Преломивши колач, владика Исихије је честитао славу надлежном пароху, протонамеснику Зорану Лазаревићу, свечарима, парохијанима и свима који су дошли да прославе небеску заштитницу цркве у Туларима. - Призивам на вас благодат мајке Ангелине, која је толико омиљена у нашој Цркви и која бди над вама овде посебно, али и на свим православним хришћанима и свим људима. Света Ангелина је узор за благочестиви живот. Није се заносила кад је била у власти, у изобиљу, а није ни падала у очајање, ни одступала од свог подвига када је била у искушењима и чак гоњењима. Светитељи Божји могу дивно да нам покажу како треба живимо - поручио је владика Исихије.

Радост славске свечаности у Туларима умножило је освећење фрескописа који украшава зидове храма, а које је обавио владика Исихије са свештенослужитељима. Овогодишњи домаћини славе били су др Драгољуб Мандић и проф. Сава Сарић.

Извор: Епархија ваљевска