Пећ: Слава цркве Усековања главе Светог Јована Крститеља - Старе митрополије

Објављено 12.09.2025
У Пећи је свечано прослављена слава цркве Усековања главе Светог Јована Крститеља, познате и као Митрополија.

Светом Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит г. Теодосије, уз саслужење игумана дечанског Саве и више свештенослужитеља Епархије рашко-призренске, уз молитвено учешће верних из Гораждевца, Брестовика, Белог Поља, Пећи и околине. Учешће у прослави узеле су и монахиње из Пећке Патријаршије и манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици. За певницом су појали ученици и професори Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

У својој беседи митрополит Теодосије је подсетио на примере пећких светитеља и мученика, међу којима су преподобномученици Григорије и Василије, који су пострадали јер нису желели да се одрекну своје вере: - Наш народ и данас страда јер је на Божјем путу. Они који страдају за Христа знају зашто живе овај живот, јер овај земаљски живот није сам по себи циљ, већ пут ка вечности. Мудри су они који овај пролазни живот користе као припрему за вечни, божански живот. Многи мисле да је битно како живе, где живе, колико имају, с ким се друже и како се облаче. Али све то пролази и нестаје. Ништа од тога не можемо понети са собом. Једино што остаје јесте оно што је од Бога. Када дајемо другима, тада се богатимо, а не када све узимамо себи. Тако нас учи свето Јеванђеље.

Митрополит је подсетио да су храмови и светиње на Косову и Метохији много пута страдали, али да су увек васкрсавали: - И овај храм је страдао, али је обновљен и сада је лепши и сјајнији него икада. И не само овде, него и у Дечанима, и у Грачаници, и у Призрену. То је сведочанство да кад прођемо кроз страдање и огањ, не плашимо се ни смрти, ни мука, јер Господ даје посебну силу и снагу онима који остају верни. Наши храмови и наши људи постају светлост која сија оним што је божанско. Господ је рекао: Иштите најпре Царство Божје, а све остало ће вам се додати. Ако тражимо Божје, ово земаљско нам неће недостајати. Ако се само трудимо око пролазног, онда губимо и оно што је вечно, а на крају и само пролазно нестаје.

Извор: Епархија рашко-призренска