Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је служио, 27. септембра 2025. године, на празник Воздвижења Часног Крста, свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Боботи.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски; протојереј Љубенко Јовић, парох боровски; јереј Дарко Ивковић из Епархије бачке; протојереј-ставрофор Немања Клајић, парох боботски; протођакон Војислав Николић. На почетку свете Литургије у чин чтеца је рукопрозиведен г. Бојан Грозданић, вероучитељ у Боботи. ТОм свечаном приликом, епископ Херувим је осветио и крсно знамење, новоподигнуте крстове крајпуташе на улазу у Боботу и поучио верни народ о Крсту као путоказу ка смирењу, трпљењу, целомудрености и на крају Царству Небеском:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, драги народе и децо Божја, нека је свима благословен данашњи празник Воздвижења часног Крста! Благодат Крста Господњег нека нас увек чува и прати, Крст нека нас подсећа на жртву и љубав јер је то оно што произлази из крстоваскрслог живота. Целокупан човеков живот своди се на Крст, на страдање и васкрсење. Распеће је симбол човековог живота на земљи, оно подразумева трпљење и смирење, разумевање у међуличним односима. На овај начин хришћанин и сам иде на Голготу ка којој је и Господ ишао, о чему смо чули и из светог Јеванђеља, тог сведочанства истине које нам омогућава да се вратимо у онај тренутак Страдања Христовог. Свети апостол и Јеванђелист Јован увео нас је у тајну Страдања, из његовог Јеванђеља откривамо саму суштину и дубину тог догађаја. Када се човек рашири и сам личи на крст, овај симбол нас упућује да смо сви створени да се трудимо и сазревамо у пуноћи раста мере Христове, мере Онога који је разапет на Крсту. Љубав Христова треба увек изнова да нас рађа, да нас васкрсава и крепи да бисмо испуњавали смисао свог живота овде на земљи.

Да нема хришћанског учења о страдању тешко би човек могао разумети смисао и суштину постојања. Само кроз Крст Господњи и страдање, односно усавршавање у смирењу и трпљењу, у целомудрености, човек може остварити пуноћу живота на земљи. Човек се разапиње за Христа да би живео са Христом. Свима нама је задатак да живимо са Христом и да будемо у заједници једни са другима. Ова литургијска заједница је икона живота у Царству Божијем. Царство Божије је данас овде на земљи где смо сједињени кроз Тело и Крв Христову, у Христу који нам се даје да би подвиг живота био потпун а смисао остварен. Господ Исус Христос нам се даје и видимо да подвиг није бесмисао, нити је бесмисао ако страдам за другога, ако трпим и дајем љубав за другога. Данас ће многи рећи да то нема смисла, али наше учење је супротно од философије времена у ком живимо. Страдати, смиравати, трпети, целомудрено размишљати јесу јеванђељске вредности које проистичу из Крста Господњег, из овог данашњег празника. Крст је први и најважнији симбол свакога од нас. Од раног јутра, када се устанемо, треба да се осењујемо Крстом Господњим и да тим знамењем победе идемо кроз дан.

Као што су и деца данас отпевала: Крст је сила и знамење, Крст је спасење. Крст је симбол Страдања, али и симбол победе, симбол свега онога што треба међусобно да изграђујемо. Требамо да изграђујемо љубав, пут правог животног подвига који води у Царство Небеско. То је онај трновити пут који води ка Христу, а без Христа нема правог смисла, без Христа кога су многи одбацили, што су чинили и кроз векове. Насупрот таквима су они који су носили Христа у себи, носили Његово знамење, побеђивали и наслеђивали живот вечни. То је домаћи задатак свима нама, да израстамо у мери раста висине Христове, да Христос буде крајеоугаони камен нашега живота, да нам Крст буде путоказ ка смирењу, трпљењу, целомудрености и на крају Царству.

Радујем се што сам данас са вама, што смо прославили данашњи дивни празник који нас васпитава и даје нам снагу у времену у којем живимо. Исто тако, кроз ово литургијско сабрање произвели смо Бојана у чтеца, што је први чин свештенства. Желимо му да се усавршава исто у мери раста висине Христове, да се усавршава у послушности, у љубави и трпљењу, Господ да му буде мера у подвигу и служењу. Служити Христу је велики благослов, али и велика одговорност и велики задатак, то је пут свих оних који крену путем служења Цркви и народу. Морамо бити одговорни једни према другима, према Цркви Божјој, одговорни према олтару Божјем. Зато му желимо и молимо се да га Господ увек крепи и снажи, да истраје у подвигу служења и послушности Цркви Божијој и да га Бог награди стоструким благословима.
Сабрали смо се овде и да осветимо крстове који су направљени, они сведоче о постојаности једнога народа, сведоче да је ово место православно. Осветићемо ове крстове радујући се да ово место васкрсава у духу Христовоме. Крсна знамења ће нас подсећати да сви требамо да се преображавамо. Нека сте сви срећни благословени, да се у радости Христовој увек сабирамо и славимо име Христово, Крстом да се осењујемо увек, као Ермонском росом, од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија и+осечкопољска и барањска