Високопреосвећена господа митрополити зворничко-тузлански Фотије и митиленски Јаков служили су 14. октобра 2025. године свету Литургију у Покровском храму у Броду.

После свете Литургије митрополит Фотије је поздравио госта из Грчке и, иземђу осталог, поручио: — Ваше Високопреосвештенство, часни оци, посебно поздрављамо нашу браћу из Грчке, из братског грчког народа, уважена браћо и сестре, начелниче и сви ви који сте из овога града и који се бавите његовим проблемима и потребама његових становника, наша Црква је део једног заједничког подвига, и ми желимо да тај подвиг остварујемо заједно са вама. Посебна нам је част што је данас са нама Високопреосвећени Митрополит митилински г. Јаков, који је већини овде познат. За њега сам чуо још као студент. Постоје старци који су у епископском чину и који држе један благословени и православни курс живљења, неустрашиво сведочећи веру Христову и самога Христа. Сматрам да је митрополит Јаков управо такав диван човек. Када је нама било тешко у рату и несрећама деведесетих година, притекао је са својом братијом у помоћ нашој Цркви, обнављајући је. Највише је помагао у овом бродском крају. Прихватао је нашу децу која су долазила у Грчку, где су се учили веронауци и одмарали од стреса и ратног лудила које је владало. Ко од те деце није био крштен, они су крштени, а неки су научили и грчки језик. То је било утврђивање нашег братског заједништва и љубави, што је најважније, јер је свака Литургија заједница љубави.
 
— Ових дана сам написао неколико песама о празнику Покрова Пресвете Богородице. Овај догађај се десио у X веку, у цркви Влахерни у Цариграду, када је Пресвета Богородица, са апостолима и анђелима Божјим, била виђена од једног јуродивог и светог човека. Он је то обзнанио свом ученику и тако се за то сазнало. Пресвета Богородица је стајала изнад народа који се молио у Влахерни и држала покров над њима, од једне до друге стране цркве. То је символ да Пресвета Богородица штити Цркву Христову не само као институцију и грађевину, него као заједницу људских душа које верују у Господа и живе православним животом. Неки тумачи кажу да је тај догађај Покрова био пројава и откровење које се десило уочи крштења Русије. То значи да је Бог благословио руски народ да постане православан. Када су Руси дошли у цркву Свете Софије да виде како изгледа православно богослужење и чули појање, рекли су: „Као да смо на небесима“. Њихова делегација је тада одлучила да прихвати Православље због његове духовне лепоте и унутрашње дубине. То је један од најзначајнијих догађаја у историји Цркве  — подсетио је владика Фотије и истакао:

— Пресвета Богородица бди над сваком хришћанском душом, намученом и страдалном, и бива јој утеха. Ако јој се молимо, она нам помаже и увек нас штити од искушења, болести, туђинаца, међусобних сукоба и сваког зла. Зато је данас велики празник и велико је добро што су са нама браћа Грци, који су у великој мери помогли изградњу ове светиње. Чуо сам да је овај иконостас коштао око сто хиљада евра. То је велики новац, али још већа је љубав коју су показали помажући нам. Рат који је деведесетих година овде беснео оставио је пустош, али је братска љубав све превазишла и победила. Сада овде имамо сведочанство једне заједничке цркве у којој се моле и Срби, и Грци, и сви православни који долазе. Захваљујем митрополиту Јакову на труду и љубави, јер је он то све руководио и остварио. Хвала Богу да је тако.
 
— За нас је најважнија духовна заједница са грчким народом, која је толико дубока да се не може укинути. Свети Оци су писали на грчком језику, на кини дијалекту, на ком су написане и књиге Новог завета. На том језику је проповедано Јеванђеље по целом свету. На тим просторима су одржавани Васељенски Сабори и живели свети Оци, Света Три Јерарха: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. То је слава грчког народа и наше Богословије у Крки. Много тога нас веже и никада нисмо били у сукобу са браћом Грцима и, ако Бог да, нећемо ни бити, ако Христос остане у центру нашег живота. Ако прихватимо земаљске интересе и политичке погледе као мерило, питање је како ће све бити  — рекао је митрополит Фотије и закључио: 

— Ми желимо да будемо слични Светом Фотију Великом, Јовану Златоустом, Григорију Богослову и свим великим оцима Цркве који су дали живот, али веру сачували. Такође, желимо бити као Свети Марко Ефески, светитељ који је на Флорентинском сабору одбио да потпише унију. Они који су прихватили унију нису имали никакве користи, јер папа није испунио ништа од онога што је обећао. Када су се вратили у Грчку, народ им је рекао: „Ви нисте више наши пастири“. Само је Марко Ефески остао њихов митрополит. Када је папа чуо да Марко није потписао унију, рекао је: „Ништа нисмо учинили“. Знао је колики је његов ауторитет у народу. То је и наша реалност данас. Православље је расцепкано и под многим ударима. Морамо тежити јединству Православља. Ко се бори за јединство Цркве, тај је истински отац Цркве. Онај ко каже да га није брига за друге, тај не носи дух светих Отаца. Ако бисмо се сви православни ујединили, били бисмо велика сила и други би прилазили и спознавали колико је благ Господ у светом Причешћу Православне Цркве.

Извор: Епархија зворничко-тузланска