Недеља 24. по Педесетници прослављена је светом Литургијом коју је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служио Његово Високопреосвештенство Митрополит немачки г. Григорије, уз саслужење: протојереја-ставрофора Далибора Милаковића; протојереја Миладина Кежевића, Бранка Вујачића, Остоје Кнежевића, Николе Пејовића, Игора Балабана; и ђакона Ведрана Грмуше.

Своју архипастирску беседу митрополит Григорије је започео тумачењем Јеванђеља по Светом апостолу и јеванђелисту Луки у којем су повезане две чудесне приче: исцељење жене која је дванаест година боловала од крвоточења и васкрсење Јаирове дванаестогодишње ћерке. Он истиче значај броја дванаест који се појављује у обе приче и објашњава како је једна девојчица живела нормално до дванаесте године, када је оболела и преминула, док је друга патила од болести, која се сматрала срамотом и извором нечистоће, пуних дванаест година.

Митрополит је подсетио како је крвоточива жена пришла Исусу с леђа, стидећи се, додирујући његов огртач. Иако су се гомиле људи притискале око њега, Господ је осетио да је сила из Њега изашла и када је била суочена, жена је признала да Га се она дотакла и да је исцељена. Владика је нагласио да је крвоточива жена кроз ријечи Господње: Жено, вера твоја је велика, добила не само физичко исцељење, већ и духовно – повратак свог достојанства.

Фокус беседе митрополит Григорије је потом преусмерио на Јаира, старешину синагоге, који се унизио падајући пред ноге Господње да моли за живот своје ћерке. Иако је заузимао висок положај, Јаир је показао да му је улога оца важнија од позиције, положаја који је имао. Када су му гласници саопштили да му је ћерка преминула, Исус му рече: Не плаши се, само веруј и управо ову реч митрополит Григорије истиче као најважнију Исусову реченицу у Јеванђељима.

Потом је митрополит Григорије подробније објаснио два „додира“ која су присутна у данашњој јеванђељској причи: први додир је додир жене која верује у Бога, тражећи исцељење и живот, док је други додир додир Бога који верује у човека и доноси живот. У даљем обраћању митрополит Григорије наглашава да би наш циљ у животу требало да буде да додирнемо живог Бога, јер је то једини пут да наша смртност буде преображена у бесмртност:

„Шта нам говоре ове две приче? Говоре нам о томе да сво наше стремљење у овом животу, док смо живи, док дишемо, треба да буде тежња да додирнемо живога Бога. Зашто? За то што ако не додирнемо Њега наша смртност се никад неће претворити у бесмртност, јер није могуће другачије. А велика утеха нам је то што видимо да Он хоће да ми живимо“.

Владика Григорије је истакао да ова јеванђељска прича јасно показује какво је достојанство жена пред Богом, да се оно не разликује од достојанства мушкарца и позивао све да се угледају на Христов пример и да се попут Господа труде да све воле подједнако, доносећи у свет исцељење, мир, радост и љубав Божју.

„Господ и једну и другу жену ставља пред нас као сведоке славе Божје. Врло честа појава је да та Божија створења, те кћери Божје – жене, мушкарци ниподаштавају, вређају, туку, сматрају за нижа створења од њих, а то је тако антихристовски, то је тако антихришћански, то је тако антиљудски. Зато ове две приче треба да буду опомена да видимо како Господ гледа на та Божја створења која имају једнако достојанство као и сваки мушкарац пред Богом. Апсолутно једнако. Сваки онај који мисли да није тако нема везе са Христом, није добро разумео Јеванђеље. То нам је важно да научимо, браћо и сестре, јер се грешимо једни о друге. А Бог воли једнако сваког. Тако и ми данас да се научимо у овој Божанској служби, у овом Божанском храму, у овом Божјем граду и овом Божјем свету да тако живећи јеванђељски доносимо у овај свет исцељење и мир и радост и љубав Божју да би нас Господ дотакао својом милошћу, да би нас оживео, васкрсао, исцелио и спасио“, поручио је на Високопреосвећени Митрополит немачки г. Григорије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска