Предавањем Епископа др Јована Пурића на тему Миротворност Светог Саве које је, по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, у Вишем јавном тужилаштву приредила Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог, Епархија ваљевска је дала свој допринос прослави 850 година од рођења Растка Немањића, потоњег Светог Саве, оца Српске Цркве, просвете и дипломатије.

Стихови Србима треба што Растко иште, а Сава даје познате песме Да Саве није групе Нектарија отворили су сабрање у част јубилеја Светог Саве, који се ове године прославља на свим мисионарским просторима Српске Православне Цркве. Стихови, који непосредно и језгровито осликавају државотворну, просветитељску и пастирску улогу најмлађег сина великог жупана Стефана Немање, чији ће животни избор манастирске келије уместо дворских одаја унапредити живот у младој српској држави, а њен народ чврсто везати за Христа Господа и сабрати га око Српске Цркве, чију ће самосталност управо Свети Сава издејствовати 1219. године. – Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу, део је чувене Жичке беседе о правој вери, коју је надахнуто казивао даровити Ваљевац Петар Ускоковић, студент Медицинског факултета у Београду; беседе која је заправо израз Никејске вере, чији је један од највећих бранитеља и сведока у историји био Свети Сава и из које су рођене самосталност Српске Православне Цркве и мир Божји, расуђивање је епископа др Јована (Пурић) о беседи највећег Србина свих времена – темељу истинског живота и поимања мира Божјег. Када се говори о миру у оквирима овосветског, Свети Сава је био измиритељ своје браће Стефана и Вукана. Такође, његова улога је била да уђе у табор угарског краља и замоли за мир, подсетио је Епископ Јован на тренутке из житија Светог Саве, у којима се испунило његово призвање творења мира међу личностима чији су сукоби узроковали бројне друштвене догађаје оног времена како у српској држави, тако и у њеним односима са суседним државама и ондашњим империјалним силама. 

– Његове (Светог Саве) очи, које гледамо у Милешеви, јесу очи мира Божјег. Није он био онај који је говорио о миру, него је био носилац мира зато што је имао Христа у себи – навео је владика Јован.

Подсетивши на речи Светог апостола Павла да је мир Божји дар са неба и да живети у њему, значи живети у Христу, у заједници са Богом, људима и васцелом творевином, предавач је указао да Божји мир постоји, као израз Христове победе над светом, тамо где постоји љубав, човекова борба против страсти и демонских сила у Цркви Божјој. – Свети Сава се као Растко “одрекао” светског мира да би задобио у монашком лику, како говоре његови животописци Доментијан и Теодосије, “мир који долази од Бога”…Као и сви подвижници на Светој Гори, Свети Сава је читао Свето писмо, а читајући цара Давида и Стари завет, видећемо да је мир неодвојив од праведности- део је описа Владике Јована личности Светог Саве, у којој су биле сабране молитвом и подвигом стечене врлине и вештине. Карејски, Хиландарски и Студенички типик писана су сведочанства Светог Саве о покушају задобијања мира Божјег, које се постиже очишћењем срца.

Појаснивши смисао литургијских песама у којима се позива на мир као стање у коме произносимо Господу молитве, тражећи милост Његову, Владика Јован је истакао да ће мир наступити Христовим доласком. Упокојење човека је за Цркву прави рођендан и то се управо догодило са Светим Савом, будући да је његово срце желело управо Божји мир, а не светски. Он је желео да његов крај буде миран, тих и спокојан као што се молимо на Литургији, објаснио је Владика Јован тежњу Светог Саве као истинског служитеља Божјег и пастира богомповереног му народа. 

Закључујући своје казивање, владика Јован је заблагодарио владици Исихију на благослову да о овој теми говори у завичајном Ваљеву, уз напомену да би о светости и миротворству Светог Саве Црква требало да говори и сведочи, јер управо она баштини светосавски поглед као дар са неба. Владика Исихије је похвалио беседу владике Јована која је, како је рекао, дочарала улогу Светог Саве као миротворца и на диван и надахнут начин предочила присутност Светог Саве у свим аспектима нашег живота, јер он дефинише идентитет нашег народа.

***

С обзиром да Српска Православна Црква ове године посебно обележава 1700 година од Првог Васељенског Сабора, Епархија ваљевска ће тај велики јубилеј обележити 4. децембра 2025. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице. Протојереј др Зоран Деврња, редовни професор на катедри за канонско право на Православном богословском факултету у Београду, говориће на тему „Актуелност Првог васељенског сабора после седамнаест векова“ у свечаној сали Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву са почетком у 19 часова. Овим предавањем наставља се циклус трибина „Православље и млади“, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија. Добро дошли!

Извор: Епархија ваљевска