Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, служио је 7. децембра 2025. године свету Литургију у Благовештењском храму Херцеговачке Грачанице, у коме почива српски песник и дипломата Јован Дучић, а поводом 25. годишњице од освећења те светиње на требињском брду Црквине. 

– Какво је наше богаћење Богом у овом свету? Бог је дакле пребогат, све је створио, чак и поезију, али и све светове. Пребогат и премилостив. Како да ми учествујемо у тим Божјим даровима показао нам је наш Спаситељ јављајући се у овом свету. И пре њега пророци су много пута и на разне начине говорили људима шта је воља Божја, али у Христу Господу ми хришћани имамо оваплоћену вољу Божју, оваплоћен благослов Божји, оваплоћену веру нашу, оваплоћену љубав Божју и показивање нама шта је тај Бог и колико нас воли, али и оваплоћеног, први пут исказаног и потпуно показаног правог и истинског Божјег човека. Заиста, Он је био уникатан, Он је био Богочовек, али нам је показао како и сви ми треба да живимо. И наше богаћење Богом иде тако преко вере у Њега живог Бога, а онда и борбе за срце наше, да нам се оно не привеже ни за шта на овом свету, него да тај однос наш буде са живим Богом као према неком кога много волимо – беседио је митрополит Димитрије и нагласио:

– Из љубави Божје, кад смо сагрешили, допуштена је смрт, али не да би остали у земљи него да би васкрсли, а пре тога да нас та смрт подсећа да смо овде путници и да чезнемо за Царством небеским, за љубављу Божјом, за љубављу према Богу и ближњима, да чезнемо за правдом, поштењем, за образом Божјим, као што су образ чували наши преци, као што је образ Божји сачувао и показао до краја живота и пред крај живота и наш песник Јован Дучић. Како га је само срце бољело за српски народ који је страдао у оном страшном погрому у Независној Држави Хрватској! И тада је рекао многе опоре речи, али се показао као Божји човек кога, како је његов рођак у песништву Мостарац рекао, све ране његовог рода боле, да га не боли само оно што се њему дешава и да је отворен за љубав Божју и за љубав према ближњима. Нека би дао Бог да и ми будемо такви.

На крају Литургије митрополит Јоаникије је казао да 25 година од великог догађаја освећења светог храма и преноса земних остатака песника Јована Дучића у Требиње јесу заправо годишњица од испуњења песниковог аманета, у којем је исказао жељу да се врати својој Херцеговини:

– И Херцеговци испунише аманет и завет свог великог сина. Требиње може да се поистовећује са многим великим личностима које је дало у историји, али изгледа да се понајвише поистовећује са песником Јованом Дучићем. И није то случајно, јер је Јован Дучић много дао и свом граду и својој Херцеговини и свом српскоме роду. Многобројне заслужне личности су учествовале у том великом догађају подизања храма, освећења и преношења костију Јована Дучића у њега, међу којима су: патријарх Павле, владика Атанасије, владика Григорије, као и ктитор храма Бранко Тупањац. Много је Грачаница подигнуто од Косова до Америке, али ова Херцеговачка Грачаница, која украшава и ово место и град Требиње, веома је знаменита и њој се радујемо сви, а посебно душа Јована Дучића. Он је заслужио да почива у овом светом храму међу својим Херцеговцима. Заслужио је понајвише својом религиозном поезијом. У његовим песмама можемо разумети шта то значи када Његош каже – а њему је Дучић подигао споменик овде у Требињу - свемогућство светом тајном шапти, само души пламена поете. Јован Дучић је био мајстор стиха, велики уметник, велики стваралац, велико образовање, али просто Богом дан рођени песник, ненадмашни у поједини моментима, а исто тако задивљујуће је и његово родољубље и његова оштра проникнућа у контроверзе наше мучне и страдалне, али и поносне, српске историје.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка