У другу недељу поста - Пачисту, 8. марта 2026. године, када Црква слави Светог свештеномученика Поликарпа Смирнског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је служио свету Литургију у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Маркушици.

Саслуживали су: протонамесник Драгослав Шалајић, парох маркушички; протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, умировљени парох; и протођакон Војислав Николић. Богонадахнутом беседом епископ Херувим је поучио сабране смислу поста, његовом нелицемерном испуњавању и коначном циљу:

– У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, поштовани председниче Заједничког већа општина, начелниче општине, драга браћо и сестре и децо Божја, нека свима буде на здравље и на спасење овај недељни дан у који смо се сабрали да прославимо име Божије. Сабрали смо се да се поучимо речима Јеванђеља, да оно обликује филозофију нашег живота.

Драго ми је што са вама делим радост данашњег дана, у другу недељу свете Четрдесетнице посвећену Светом Григорију Палами – великом оцу Цркве, труби Православља, похвали монаха и оцу посебног вида молитве која је у речима: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног. То је молитва коју су оци Цркве и светитељи Божји непрестано имали на својим уснама и у својим срцима, молитва која испуњава благодаћу и светлошћу о којој Свети Григорије говори. Ова светлост обасјава човека, човека преображава по икони Спаситеља. Светац нам објашњава заједницу са Богом преко Његових енергија, ове енергије Божје човек стиче молитвом. Наш задатак је да истрајемо на путу молитве и поста, зато нас Црква поучава да се морамо непрестано трудити и подвргавати се подвигу, носећи крст све до празника Васкрсења Христовог. Пост нас васпитава и ми сагледавамо своју душу као у огледалу, можемо се загледати у своје грехове, видети своју острашћеност и све оно што нас удаљава од Бога, то јест од оне светлости која нам омогућава општење са самим Богом.
Ако се човек не моли све ће у њему бити тамно, ходаће тамним странпутицама у немогућности да свој живот испуни Христом. Многи данас беже од Христа, беже од Речи Божје, желе неку другу стварност и филозофију времена у којем тренутно живимо. Многи данас имају искривљено учење о посту, много слушамо о томе да ли неко пости на води или не, да ли пости на уљу, да ли једе рибу. Много смо оптерећени таквим, могу рећи, беспотребним стварима, које нас ни у ком смислу не доводе до Христа него нас хране сујетом која ”мене” показује бољим од другога уколико постим на води, а овај на уљу, или постим на уљу а други једе рибу. Оваквим размишљањем показујем да сам у греху, да не желим покајање и не желим молитву. Свети апостол Павле нас је још на почетку свете Четрдесетнице поучио да онај који пости не треба да осуђује оног који не пости. Свето Јеванђеље, стављајући човека у центар, говори нам да свако ко пости намаже лице своје пред светом да свет не би видео да постимо. Ми имамо потребу, нажалост, задојени филозофијом овог света да се увек истичемо у односу на другога, ”да сам бољи, да већу жртву подносим”. Свети Јован Златоусти у слову на дан Васкрсења говори нам да сви, и они који посте и они који не посте, дођу пред Христа. Видимо која је то филозофија и колико се Црква брине, брине се за сваког човека, без обзира који подвиг узме у свом животу, али нека носи онај подвиг који је узео. Нека носи свог подвиг да свет не види, него да то испуњава у дубини своје душе, истински, да не буде гордељиво у односу на другога, него искључиво у послушности и симфонији са телом и душом. Тада нас то води на пут спасења, испуњавамо Реч на аутентичан начин, отачки начин како смо видели код Светог Григорија Паламе.

Свети Григорије Палама нас је учио да подвиг живота мора бити подвиг ношења крста, да ми није брат онај који се жели супротставити мојим тежњама које су идеологија вечног живота. Бог нас воли, зна шта хоћемо, Бог зна шта је човек и које су му могућности, стога се морамо непрестано трудити упражњавајући у свом животу јеванђелске истине и законе који су закони љубави – закони молитве и поста, закони подвига и ношења крста. Стога, нека је свима благословен данашњи дан, свима вама који сте се причестили и хвала Богу данас је већина вас пришло Светој Чаши – Телу и Крви Христовој. То је радост и пуноћа, то је знак духовног живота једне парохијске заједнице. Оци су говорили да је наш животни пут ка Христу, а данас смо то испунили, причестили смо се и то је наш пут ка обожењу, ка Таворској светлости која нас испуњава радошћу. Нека сте сви срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска