Развој црквене архивистике у манастиру Дужи

Објављено 10.03.2026

У манастиру Дужи код Требиња, у Епархији захумско-херцеговачкој, представљен је пројекат адаптације старе црквено-народне школе и њено привођење намени чувања и рада са архивском грађом.

Од завршних дипломских радова студената Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бања Луци на задату тему рестаурације и адаптације старе школе у Дужима изабран је пројекат који највише одговара потребама заштите архивске грађе српског црквеног порекла. Сви идејни пројекти су прикупљени и груписани у изложбу која је уприличена у оквиру манифестације „Сећања на владику Атанасија“.

Изложбу су после вечерње службе отворили настојатељ манастира Дужи јеромонах Теофил; проф. др Саша Чворо, декан Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета; др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве из Београда; и Његово Високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије. Отварању изложбе, као и представљању архивских докумената из заоставштине блаженоупокојеног епископа Атанасија Јевтића (1938–2021) присуствовали су и епископи из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије: преосвећена господа епископи делчевско-каменички Марко и викарни стобијски Јаков.

Манастир Дужи посвећен Покрову Пресвете Богородице, смештен у Требињској шуми, место је почивалишта последњег Србина на трону херцеговачке митрополије Стефана Милутиновића (+1777) након насилног и неканонског укидања Пећке Патријаршије 1766. године, а после чијег престављења је, веома брзо, епископска столица премештена у Мостар. Дужи, као духовни изданак манастира Тврдоша спаљеног до темеља 1694. године, наставили су православни општежитељни монашки подвиг у требињском крају. У 19. веку овај манастир је био расадник писмености и кулутре, школа за богослове „строга кова“, огњиште српске националне традиције и место које је привлачило многе путописце и дародавце.

Гости из Македоније су били у прилици да погледају манастирску збирку музејских предмета и црквених старина (књига, богослужбених предмета, докумената, фотографија и графика). Његово Преосвештенство Епископ стобијски Јаков је показао нарочито интересовање за списе и материјале епископа Атанасија који спадају у научно-литургички домен и светотајинску тематику. Говор о значају архивских докумената у целини био је повод да се помене и символичан моменат и историјска епизода о томе да је познати македонски фолклориста и „преродбеник“ Димитар Миладинов 1855. године био секретар у канцеларији херцеговачког митрополита, да је мијачки мајстор архитектуре православног Балкана Андреја Дамјанов из Велеса био главни градитељ Саборне цркве у Мостару од 1863. до 1873. године (срушене до темеља 1992, а обновљене 2022. године).

Настојатељ манастира Дужи, јеромонах Теофил је задржао госте на послужењу и богоугодном разговору у манастирском конаку, истакавши даље планове да важан културни сегмент живота у Светобогородичином манастиру Дужи буде чување архивске баштине како епископа Атанасија Јевтића, тако и других историјских извора за историју Срба и Српске Православне Цркве на простору Херцеговине.

Ђорђе Секерезовић,
службеник Архива Српске Православне Цркве