Владика Кирило богослужио у Љубљани
У другу недељу поста посвећену Светом Григорију Палами, 8. марта 2026. године, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.
Саслуживали су: протојереји Александар Обрадовић, архијерејски намесник љубљански, и Борислав Ливопољац, старешина храма; јереји Раде Деспотовић и Митар Танасић, пароси у Љубљани; и ђакони Александар Лукић и Петар Козакијевић. Појао је женски хор храма Светих Кирила и Методија који је предводила Софија Антић.
У својој беседи епископ Кирило је подсетио да Црква у другој недељи Великог поста прославља Светог Григорија Паламу, великог учитеља Цркве из XIV века, који је теолошки објаснио искуство подвижничког живота и учење о нествореним енергијама Божјим. Говорећи о значају овог празника у времену поста, владика Кирило је истакао да се Бог не може спознати само разумом или филозофским размишљањем, него пре свега животом у Цркви, молитвом и подвигом.
„Бог се не познаје само разумом, нити само речима, него читавом личношћу човековом. Зато је потребан подвиг, молитва и труд, како би човек осетио благодат Божју и Његово присуство у свету“, нагласио је епископ Кирило.
Подсетио је да је учење Светог Григорија Паламе о нествореним енергијама Божјим повезано са самим искуством спасења, јер се човек управо кроз благодат Божју сједињује са Богом. Као пример навео је светлост Преображења Господњег на Тавору, коју су апостоли видели као нестворену светлост Божју.
Говорећи о посту, владика Кирило је подсетио да пост у православној традицији увек подразумева и телесни и духовни подвиг. „Пост и молитва воде човека животу по Богу. Није довољан само телесни пост, али ни само духовни – потребно је и једно и друго, како би се човек приближио Богу“, истакао је владика Кирило.
Нагласио је и да је Велики пост време у којем се Богу приноси своје време и труд, подсећајући на учење светих Отаца да света Четрдесетница представља својеврсни „десетак“ времена које човек приноси Богу током године.
Епископ Кирило је вернима саветовао да пост увек буде са мером и уз послушање Цркви и да ублажење или пооштравање подвига не буде самовољно, него уз благослов духовника. Посебно је нагласио да пост треба да буде испуњен радошћу и надом, а не мрзовољом и тугом.
„Важно је да у току поста будемо радосни, јер права радост долази из сједињења са Богом кроз молитву, свету Литургију и причешће Телом и Крвљу Господњом“, поручио је владика Кирило , који је вернима препоручио и молитвени подвиг, нарочито Христову молитву која помаже човеку да у тишини и сабраности продубљује свој однос са Богом.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Саслуживали су: протојереји Александар Обрадовић, архијерејски намесник љубљански, и Борислав Ливопољац, старешина храма; јереји Раде Деспотовић и Митар Танасић, пароси у Љубљани; и ђакони Александар Лукић и Петар Козакијевић. Појао је женски хор храма Светих Кирила и Методија који је предводила Софија Антић.
У својој беседи епископ Кирило је подсетио да Црква у другој недељи Великог поста прославља Светог Григорија Паламу, великог учитеља Цркве из XIV века, који је теолошки објаснио искуство подвижничког живота и учење о нествореним енергијама Божјим. Говорећи о значају овог празника у времену поста, владика Кирило је истакао да се Бог не може спознати само разумом или филозофским размишљањем, него пре свега животом у Цркви, молитвом и подвигом.
„Бог се не познаје само разумом, нити само речима, него читавом личношћу човековом. Зато је потребан подвиг, молитва и труд, како би човек осетио благодат Божју и Његово присуство у свету“, нагласио је епископ Кирило.
Подсетио је да је учење Светог Григорија Паламе о нествореним енергијама Божјим повезано са самим искуством спасења, јер се човек управо кроз благодат Божју сједињује са Богом. Као пример навео је светлост Преображења Господњег на Тавору, коју су апостоли видели као нестворену светлост Божју.
Говорећи о посту, владика Кирило је подсетио да пост у православној традицији увек подразумева и телесни и духовни подвиг. „Пост и молитва воде човека животу по Богу. Није довољан само телесни пост, али ни само духовни – потребно је и једно и друго, како би се човек приближио Богу“, истакао је владика Кирило.
Нагласио је и да је Велики пост време у којем се Богу приноси своје време и труд, подсећајући на учење светих Отаца да света Четрдесетница представља својеврсни „десетак“ времена које човек приноси Богу током године.
Епископ Кирило је вернима саветовао да пост увек буде са мером и уз послушање Цркви и да ублажење или пооштравање подвига не буде самовољно, него уз благослов духовника. Посебно је нагласио да пост треба да буде испуњен радошћу и надом, а не мрзовољом и тугом.
„Важно је да у току поста будемо радосни, јер права радост долази из сједињења са Богом кроз молитву, свету Литургију и причешће Телом и Крвљу Господњом“, поручио је владика Кирило , који је вернима препоручио и молитвени подвиг, нарочито Христову молитву која помаже човеку да у тишини и сабраности продубљује свој однос са Богом.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
Најновије вести
12.03.2026 12:14
Састанак игумана манастира Епархије бањалучке
12.03.2026 11:59
Сусрет у Духовном центру на Светом Духу
12.03.2026 11:08
