Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је одржао 22. марта 2026. године предавање у цркви Светог Спаса у Топлој на тему „У навечерје Васкрсења“.

На почетку је истакао да је предавање овако насловио из разлога што је цео овај пост припрема за Васкрсење Христово, да смо у навечерју и непосредној близини Васкрсења. „Кад год постављамо неки добар почетак, онда гледамо и на завршетак оног што ће бити на крају и ако је то наш циљ и ако је тај циљ благословен и велик, он нас све време мотивише, тако да овај Часни пост који постимо заиста носи печат тог највећег празника и уводи нас у тајну страдања Христовог и у тајну Христовог Васкрсења“. Митрополит се осврнуо на историјат поста истичући да се пост спомиње и у Старом Завету када нас пророк Исаија опомиње да смо призвани да раскинемо везе са грехом и да чинимо милостињу и друга добра дела, као и да, ако то није производ поста, онда пост губи свој смисао. „Пост треба да нас води у близину Божју. Дакле и од пророка Мојсија је позната та дисциплина, али видимо да је Господ Исус Христос постио четрдест дана и четрдесет ноћи, одмах после свог крштења, пре почетка своје проповеди и наравно, Њему тај пост није требао, а нама служи за очишћење грехова и открива нам суштину и садржај поста и чини тај наш подвиг благословеним.

Како каже Свети јеванђелист Матеј, а о томе говоре и други јеванђелисти, да је Господ баш у току поста однео три величанствене победе над ђаволом, да је савладао три врсте његових искушења која Му је подметао, а то је веома важно за нас, јер у току поста и ми идући Христовим стопама треба да се научимо да савлађујемо различита искушења и како треба водити ту духовну борбу. На другом месту Господ Исус Христос каже, када је имао прилику да види несрећног оца који се мучи са својим ђавоиманим сином, апостоли не могу да истерају тог демона који мучи његовога сина, он каже: О роде неверни и покварени, докле ћу с вама бити, а онда Он сам изгони тога демона из тог јадног младића, па ће рећи: Овај се род (демонски) истерује само молитвом и постом. Дакле, видимо да хришћански пост има посебну садржину, посебан смисао. Господ Исус Христос како сведочи свето Јеванђеље открива суштину хришћанског поста. После Његовог крштења, одведе га Дух у пустињу. Није Господ ишао тек тако, него је сишао на Њега Дух Свети. Тада је Он кренуо у тај велики подвиг и наш хришћански подвиг поста је под благодаћу, под руководством Духа Светог. Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је у наставку тумачио јеванђељски одељак у коме нечастиви три пута куша Христа и истакао да су Христови одговори за нас важни, јер их је Господ дао ради нас људи и ради нашег спасења.

„Да се запитамо заједно зашто то Господ допушта, јер говоримо да са ђаволом не треба ступати ни у какав дијалог, него одбити. Можда баш зато што су прародитељи пали, па он прихвата и ту позицију и допушта да га ђаво куша као Еву, с тим да ђаво овде нема никакве шансе, али је покушао. Када ђаво вреба Христа? Када Он по својој људској природи више не може да издржи. Мојсије је постио четрдесет дана, Свети пророк Илија четрдесет дана. То је отприлике нека мера колико човек може да издржи у најстрожем посту. То је било неједење. По свој прилици то човек може да издржи који је духовно јак и Он (Господ) није хтео да пређе преко те мере, а као Син Божји је могао. Он је све чинио да би нама обезбедио спасење, па зато није ни ту меру прешао, него четрдесет дана и четрдесет ноћи као Мојсије, али на крају огладње. Посведочи да је човек, да има и људску природу. Он снисходећи нама огладње и ожедње и умори се. И ђаво вреба тај моменат кад човек не може да издржи и каже, на неки начин подругљиво: Ако си Син Божји реци камењу да постану хлебови. И то је, наравно, искушење, јер сећамо се како је Господ хранио свој народ после преласка преко Црвеног мора, како је Господ давао храну с неба, ману.  Овог пута Господ то не чини пре свега, јер је то предлог од ђавола дат са злом намером. То је искушење које се мора одбити, али како га Христос одбија? Одбија га на једноставан начин, речима Светог Писм, па каже: Писано је, не живи човек само о хлебу, него и о свакој речи Божјој. Господ хоће да нагласи да је претежнија душа од тела и да пре свега треба душу нахранити. И тело треба хранити, међутим, Он истиче ово прво и наравно, када душа има живот, кад стекне Божју благодат, та сила коју добија боголика душа, сила Божје благодати, она одржава и тело и наравно, Господ као извор живота одржава и душу и тело.

Шта то све значи? Када гледамо како човек живи, колико се плаши око тога шта ће јести, шта ће пити, па онда што је томе и сродно, како ће се оденути, чиме ће се обезбедити за данас, за сутра, за будућност. Све је то сродно овом и све то је обухваћено том потребом за хлебом и егзистенцијом. Нарочито кад видимо данас која су искушења у доба потрошачког друштва, па не само јело и пиће, него и уживање и умножавање страсти… Видимо дакле да Господ кроз подвиг поста, а и кроз овај став да прво нахранимо душу, да даје једну потпуно нову перспективу другачију од наше свакодневнице. Ако се побринемо о својој души и прво њу нахранимо, онда ће масу тих наших проблема се од себе решити и показати се да је много тога сувишног што нас оптерећује и што је потпуно бесмислено, толике бриге о јелу, пићу и разним потребама. То је повезано и са оним што певамо на светој Литургији, а свештеник позива да сада сваку земаљску бригу оставимо и да душу своју нахранимо и то много растерећује човјека и активира његов дух и мислене способности и човек се на такав начин обнавља и духовно и физички. Душа се храни речју Божјом, а то значи и Светим Писмом и молитвом, милошћу, добротом и љубављу Божјом“.

Друго искушење Христово које је Митрополит појаснио јесте оно када је Христу нечастиви рекао да скочи и да ће га анђели спасити од пада, јер је тако и у Псалмима записано. „Он се служи речима из Светог Писма на подао начин и искушава Богочовека Христа, јер може да приступи Његовој људској природи и наводи ове речи које су писане и за Месију, али се могу односити на сваког ко иде путем Божјим. Сваки човек који иде путем Божјим је под Божјом заштитом. Како Господ одговара? Господ овде препознаје да он прилази Њему као човеку, а човек има потребу да се представи као велики и моћан, чак и верујући људи, а Он јесте Син Божји и заиста велики и моћан и Њему анђели служе. Међутим, Он одбија овај демонски предлог да би нас научио смирењу. Да се никада не преузносимо. Човек који иде путем Божјим врло брзо осети да га Бог милује и да му помаже да постигне нешто што човек не би могао својим силама. Важно је да се наоружамо стрпљењем и да се не погордимо. Исус му рече: Немој кушати Господа Бога свога. Ова реч се односи на причу из Старог Завета где се јеврејски народ некако збунио и спотакао, па је Господ рекао немој кушати Господа и то је једна свеобухватна поука. Не тражи Божју помоћ да би се подигла твоја сујета. Господ демонско лукавство које подстиче људску гордост, у наше име одбија овом речју. Кад нам заиста буде требало, Бог ће показати своју силу. Дакле, треба видети како треба да се односимо када имамо неку прилику да нас људи хвале. Обавезно и најважније је да се тада смиримо и да погледамо у своју душу и видимо колико смо грешни и колико смо мали, јер то може да нас понесе“.

Тумачећи треће (последње искушење) Христово, када је нечастиви понудио Христу сва царства овог света ако му се поклони, митрополит Јоаникије је рекао да је Христос одговорио оним што је разорно за ђавола. „У овом свету човек је постављен као свештенослужитељ, као сарадник Божји. Али ђаво покушава да искористи оно што је иначе дато човеку. Има човек могућност да  буде господар над природом, али са смирењем и ако служи Господу. Ако човек служи Господу, њему је дато све што му треба и све му је покорно и све му је од користи. Ништа му неће бити ускраћено, ако заиста служи Господу. Ако то човек хоће да задобије другим путем, то је извор многих искушења. Може човек бити веома образован, врло поштен, да учини добра дела, али да је велики каријериста. Може бити и да је верујући човек. Може бити да је и у мантији, али ако је каријериста и ако хоће он увек напред да иде, све ће погазити. И душу и веру“.

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је навео да је „све ово записано да бисмо ми извукли поуку и да бисмо научили шта значи да се овај род, сва демонска искушења и све страсти и слабости лече постом и молитвом и да се научимо да постимо тако да идемо у току поста путем Христовим. Тако полако улазимо у завршетак, прошли смо већ средину Часног поста и већ се назире крај великог подвига. Долазимо до недеље страдања Христовог. Та завршна недеља је кулминација свега. Припрема од четрдесет дана поста је припрема за Велику недељу“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска