У пету недељу Великог поста посвећену Светој Марији Египћанки, 29. марта 2026. године, у манастиру Рођења Пресвете Богородице код Новог Места у Словенији свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске.

Саслуживали су: протојереји-ставрофори Иса Кидес и Милан Дудуковић, умировљени парох у Цељу, и ђакон Петар Козакијевић из Љубљане. Појао је љубљански Византијски хор, под вођством Зорана Михаиловског.

У литургијској беседи епископ Кирило је говорио о Великом посту као духовном путу на којем Црква постепено открива трагедију човековог пада, али истовремено и узвишеност његовог призвања у Христу. Подсетио је да је човек створен у благодатном стању као „цар и свештеник творевине“, позван да читав свет одржава у хармонији приводећи га Богу, али да је грехом пао у стање поробљености творевини и смртности. Ипак, кроз Христа је човеку поново отворен пут повратка Оцу.

Говорећи о поретку поста, владика Кирило је указао да нас Света Црква најпре учи о паду, а затим открива циљ хришћанског живота – обнову лика Божјег у човеку. Та обнова не остварује се само размишљењем о врлинама, него њиховим живљењем у свакодневном животу.
Посебно је нагласио да се спасење не остварује без благодати Духа Светог, који „узима оно што је Христово и доноси нама“, али да та благодат не делује без човекове слободе и сарадње. Зато духовни живот није пасиван, него подразумева труд и истрајност у подвигу.
Осврнувши се на духовну борбу, владика Кирило је истакао да је смирење њен темељ, јер човек тек у смирењу препознаје да не може ништа без Бога, док ослањање на себе води у гордост и духовни пад.

Посебан нагласак ставио је владика на значај покајања, истичући да оно није враћање у старо стање, већ почетак новог живота с Богом. „Покајање не значи повратак назад, него да данас почнем да живим с Богом“, нагласио је владика Кирило, указујући да тај пут подразумева одлуку да се напусти грех и уђе у подвиг духовне борбе.

Осврнуо се на пример Свете Марије Египћанке, која је кроз дугогодишњу и тешку борбу, изложена бројним искушењима, постепено узрастала у покајању, док је благодат Божија деловала у њој. Истовремено је нагласио да благодат није нешто што делује механички, него захтева човекову слободну сарадњу и истрајност, те да се духовна борба не даје лако како човек не би пао у гордост и самоувереност.

Ову недељу назвао је утешном, јер нас, како је истакао, и како нам говори житије Марије Египћанке, подсећа да су „сви греси наши пред Њим прах“, када се човек са искреним покајањем обрати Богу. На крају, владика је упозорио да човек не сме служити творевини уместо Творцу, нагласивши: „Не смемо се клањати никоме до самоме Богу“.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска