На Лазареву суботу, 4. априла 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве, у молитвеном присуству умировљеног Епископа милешевског г. Филарета.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, са игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније. Велики број верних, а међу њима и група поклоника из Републике Српске, учествовао је у Божанској Литургији. На позив ђакона већина њих је приступила и причестила се Божанским Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. После отпуста митрополит Атанасије је у пастирској беседи, између осталог, рекао:

– И данас Христа прате они који су жељни живота. Јер, Господ наш делује преко својих, шаље своје поруке преко својих служитеља. Преко Светог Саве и других молитвеника милешевских Он шаље своје поруке, тако да и из ширих и даљих простора ми долазимо на ова света места. Ви сте дошли са западнијих српских крајева јер сте привучени благодаћу милешевске свете обитељи, ове светиње. Данас славимо спомен на оно велико чудо васкрсења Лазара из мртвих. Господ наш је дозвао умрлог Лазара и продужио му живот. Предање вели да је после тога Лазар, кога је Христос дозвао из умрлих, још тридесет година служио Њему на овом свету. Између осталих великих својих дела Господ наш је учинио и то које данас прослављамо, којег се данас сећамо, а то је: показао је какав је Његов однос према смрти. Показао је очигледно, убедљиво, да је Он и од смрти јачи. Како најбоље да искористимо сећање на овај догађај? Да сами себе пробудимо, покренемо, оживимо поново. Сваки грех, свако одступање, удаљавање, од Бога, јер то и јесте грех, смањује нам животну силу, смањује нам снагу и уводи нас у малаксалост. Зато можемо овај дан искористити за своје властито приближавање Христу. Да се к Њему окренемо и да не будемо малаксали, него да и ми узмемо оне победне гранчице, знаке победе, у руке и да изађемо Христу у сретање.

Извор: Епархија милешевска