Васкршњи број Жичког благовесника (април–јун 2026)
Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита нишког и администратора Епархије жичке г. Арсенија из штампе је изашао нови број Жичког благовесника (април-јун 2026).
Рубрику посвећену празнику Васкрсења Христовог чине четири текста. Протојереј Александар Јевтић у тексту Сараспињање и саваскрсење човека разматра тему човековог учешћа у богочовечанском етосу Цркве. У тексту Крст – од стуба срама до знака победе’ ђакон Филип Зеленовић читаоцима предочава улогу коју је крст имао у искуству јудејског народа, као и у античко време. Јереј Андреј Чиженко у тексту Шта је то Антипасха или зашто је потребна друга Пасха? (у преводу са руског који је сачинио г. Небојша Ћосовић) читаоци могу пронаћи историјско и богословско објашњење Антипасхе, познатије као Томина недеља. Клајв Стејплс Луис у тексту Шта нам је чинити са Исусом Христом? (у преводу са енглеског који је сачинио вероучитељ Милорад Васиљевић) на веома оригиналан начин тумачи јеванђељска места која нам предочавају на који начин су се савременици односили према Христу.
Рубрика Богословље, историја, култура започиње текстом За душом цвећа Преподобног аве Јустина Ћелијског у коме предочава логосност света присутну у разним врстама цвећа које, свака на свој начин, саучествују у крсно-васкрсној позицији човека. Катихета Бранислав Илић у тексту Литургија у животу апостолске заједнице указује на значај Тајне вечере коју је Господ савршио са апостолима, а коју су они потом наставили да савршавају кроз сабрања посећивана Духом Светим. Протонамесник Дарко Несторовић у тексту Значај богослужења за живот свештеника нас подсећа на мноштво светописамских, богослужбених и светоотачких поука које свештеницима треба да сачињавају путоказ у вршењу ове узвишене службе. Милош Павловић у тексту Највеће чудо Светог Саве истиче да су нам кроз житија светитеља Саве која су сачинили Теодосије и Доментијан позната бројна чуда која је светитељ чинио како за земног живота тако и по смрти. Вишња Костић и Ана Црепуљаревић у тексту Из дубине срца… Могућа читања бајки „Себични џин“ и „Срећни принц“ Оскара Вајлда, конципираном у форми књижевног дијалога, предочавају нам детаље из наведених дела која указују на страдално искуство многослојевите личности Оскара Вајлда, као и његово коначно приклањање узвишеном Лику Христовом као једином смислу страдалног света и човека кроз сву историју.
У Рубрици Психолошке теме, психолог Милош Благојевић у тексту Адолесценција, идентитет и психосоматика износи битне моменте периода адолесценције (од 12. до 18. године) који се тичу различитих промена које појединац доживљава. У рубрици Прикази читаоци могу прочитати приказе нових наслова из издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге ђакона др Ивице Чаировића Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) (историјске и богословске перспективе), Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Свети владика Николај Охридски и Жички, Речи између неба и земље, Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј Александар Јевтић, уредник Жичког благовесника. Садржај је обогаћен и рубрикама Веронаука и Летопис богослужења. Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Рубрику посвећену празнику Васкрсења Христовог чине четири текста. Протојереј Александар Јевтић у тексту Сараспињање и саваскрсење човека разматра тему човековог учешћа у богочовечанском етосу Цркве. У тексту Крст – од стуба срама до знака победе’ ђакон Филип Зеленовић читаоцима предочава улогу коју је крст имао у искуству јудејског народа, као и у античко време. Јереј Андреј Чиженко у тексту Шта је то Антипасха или зашто је потребна друга Пасха? (у преводу са руског који је сачинио г. Небојша Ћосовић) читаоци могу пронаћи историјско и богословско објашњење Антипасхе, познатије као Томина недеља. Клајв Стејплс Луис у тексту Шта нам је чинити са Исусом Христом? (у преводу са енглеског који је сачинио вероучитељ Милорад Васиљевић) на веома оригиналан начин тумачи јеванђељска места која нам предочавају на који начин су се савременици односили према Христу.
Рубрика Богословље, историја, култура започиње текстом За душом цвећа Преподобног аве Јустина Ћелијског у коме предочава логосност света присутну у разним врстама цвећа које, свака на свој начин, саучествују у крсно-васкрсној позицији човека. Катихета Бранислав Илић у тексту Литургија у животу апостолске заједнице указује на значај Тајне вечере коју је Господ савршио са апостолима, а коју су они потом наставили да савршавају кроз сабрања посећивана Духом Светим. Протонамесник Дарко Несторовић у тексту Значај богослужења за живот свештеника нас подсећа на мноштво светописамских, богослужбених и светоотачких поука које свештеницима треба да сачињавају путоказ у вршењу ове узвишене службе. Милош Павловић у тексту Највеће чудо Светог Саве истиче да су нам кроз житија светитеља Саве која су сачинили Теодосије и Доментијан позната бројна чуда која је светитељ чинио како за земног живота тако и по смрти. Вишња Костић и Ана Црепуљаревић у тексту Из дубине срца… Могућа читања бајки „Себични џин“ и „Срећни принц“ Оскара Вајлда, конципираном у форми књижевног дијалога, предочавају нам детаље из наведених дела која указују на страдално искуство многослојевите личности Оскара Вајлда, као и његово коначно приклањање узвишеном Лику Христовом као једином смислу страдалног света и човека кроз сву историју.
У Рубрици Психолошке теме, психолог Милош Благојевић у тексту Адолесценција, идентитет и психосоматика износи битне моменте периода адолесценције (од 12. до 18. године) који се тичу различитих промена које појединац доживљава. У рубрици Прикази читаоци могу прочитати приказе нових наслова из издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге ђакона др Ивице Чаировића Свети цар Константин Велики и Први васељенски сабор (325) (историјске и богословске перспективе), Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј др Слободан Јаковљевић, уредник издаваштва Епархије жичке. Приказ књиге Свети владика Николај Охридски и Жички, Речи између неба и земље, Краљево: ЕУО, 2025. написао је протојереј Александар Јевтић, уредник Жичког благовесника. Садржај је обогаћен и рубрикама Веронаука и Летопис богослужења. Радове за нове бројеве Жичког благовесника можете доставити редакцији на адресу z.blagovesnik@gmail.com написане према упутству.
Најновије вести
08.04.2026 12:28
Век и по подвига Н.Н. Рајевског
08.04.2026 07:50
Благовештењска свечаност у манастиру Ћелије
08.04.2026 07:25
