У организацији Епархије осечкопољске и барањске, Фондације Света Петка и Установе у култури Српски дом у Вуковару је 16. априла 2026. године одржана промоција књиге Милоша Јевтића Хоризонти смисла - разговори са Дарком Танасковићем. Госте је поздравио Преосвећени Епископ осечкопољски о барањски г. Херувим:

– Дубоко уважавани господине професоре Танасковићу, поштована господо хришћанска, драга браћо и сестре, Христос воскресе!

Благодарим Васкрслом Господу што нас је сабрао у овим светлим данима када славимо Празник над празницима, празник Његовог Васкрсења и победу живота над смрћу и свеукупни тријумф живота, овде у Српском дому у нашем страдалном Вуковару поводом промоције књиге „Хоризонти смисла” нашег угледног и уваженог професора Дарка Танасковића.

Проф. Танасковић је, са сигурношћу можемо рећи, један од најсвестранијих интелектуалаца нашег времена, прави пример часног и угледног ерудите који је увек спреман да се својим ангажманом, писаном или усменом речју, безрезервно стави на располагање свом народу, својој Цркви и Отаџбини. То је чинио, између осталог, и као наш стални представник при Унеску у Паризу где је бранио виталне интересе нашег народа али и као члан мешовите Комисије која је у Ватикану расправљала питање канонизације кардинала Степинца. То чини и сада, овде, својом посетом нашој заједници, својим присуством и разумевањем нашег положаја и свих изазова са којима се сусрећемо.

У књизи „Хоризонти смисла” проф. Дарко Танасковић и г. Милош Јевтић кроз дијалог истражују широк спектар тема које повезују науку, религију, дипломатију и актуелне друштвене процесе. Књигу прате аутобиографски прикази из живота и несвакидашњи богате каријере проф. Танасковића у којима нам, одговарајући на питања свом саговорнику, професор казује о најупечативијим ситуацијама, приликама и сусретима у којима је, као препознати ауторитет и признати стручњак, заступао и бранио српску позицију.

У разговору проф. Танасковића и г. Јевтића издвајају се као кључне теме: савремена геополитика и дипломатија; однос вере и културе и религије и политике; значај језика и писма; духовност и идентитет народа али и многе друге.

Читаоцу ове књиге не може промаћи скромност проф. Танасковића која провејава кроз многе исказе и одговоре на питања у којима се констатују или чак похваљују небројене професорове заслуге и доприноси у културном, научном и дипломатском пољу његовог деловања. Тако, са крајњим смирењем академик Танасковић, одговарајући на питање, примећује да није изабран за професора емеритуса на Универзитету у Београду, прихвата ту тужну чињеницу смирено и смело и одбија да даље коментарише разлоге свога неизбора у то почасно и доживотно универзитетско звање, такође одбијајући да коментарише закулисне радње својих колега којима за то има да захвали. Хришћанска врлина скромности провејава из свег лика и дела академика Танасковића: „Благо сиромашнима духом, јер је њихово Царство небеско” (Мт 5,3) поучава нас свето Јеванђеље.

На другом месту у књизи, одговарајући г. Јевтићу на питање како процењује свој допринос јавном животу, проф. Танасковић одлучно одговара: „Човеков јавни допринос треба да процењују други, односно јавност, а не он сам, а и време, као једини непоткупљиви судија”.
Проф. др Дарко Танасковић, упркос својим научним заслугама које се не би смеле довести у питање, није удостојен чланства у Српској академији наука и уметности (САНУ). Проф. Танасковић и ову чињеницу прихвата са крајњим хришћанским смирењем иако се она тешко може објаснити и појмити, тим пре што је професор члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и што звање академика има и као члан Академије наука и уметности Републике Српске.

Драга браћо и сестре, опростите ми на краткој дигресији: примећујем, на овоме месту, да је по питању нечланства у научној академији своје матичне државе проф. Танасковић исте среће као и једна од његових научних и моралних узора др Смиља Аврамов, угледни професор међународног права и светски признати стручњак у тој области, која је поживела више од века и за све време свога овоземаљског живота била неуморни стваралац и плодотворни научни делатник. Овај скуп не бисмо даље желели да оптерећујемо разлозима ових неправди, већ уместо тога, смерно и смирено, призивамо стихове Светог писма: „Благо прогнанима правде ради, јер је њихово Царство небеско” (Мт 5,10).

Читаоци ове књиге ће имати прилику да кроз аутобиографски и у неким деловима чак и исповедни тон, макар на тренутак, осете одговорност и тежину крста који је академик Дарко Танасковић, служећи свом роду на различитим меридијанима, носио и, дозволите ми да приметим, достојанствено и успешно и изнео. О перфектном стилу, богатству избора речи и језичком чистунству једног од наших највећих лингвиста не бих се усудио, ја неук, ни речи да кажем. Из врло информативних и подробних одговора проф. Танасковића које је одговарајући несебично давао г. Милошу Јевтићу, може се извући мноштво животних умних савета, изразито мислених порука и оплемењујућих поука које ову књигу чине правом ризницом мудрости и искуства.

Напослетку, закључио бих своје кратко и скромно излагање преносећи констатацију почившег проф. Владете Јеротића који је одговарајући г. Милошу Јевтићу на питање ко би у будућности могао да буде ослонац духовних кретања српског народа одговорио: „Има их... Не много. Ипак, на прво место бих издвојио Дарка Танасковића!”.

***

Присутне је са биографијом и радом проф. др Дарка Танасковића упознао г. Дејан Дракулић, председник Заједничког већа општина Вуковар. Промоцију је закључио својим излагањем и одговорима на питања сам проф. др Дарко Танасковић, дајући исцрпне одговоре и делећи своје дипломатско искуство са гостима.

Промоцији књиге су присуствовали: г. Владимир Марјановић, генерелани конзул Републике Србије у Вуковару; г. Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДСС; г. Срђан Јеремић, дожупан Вуковарско-сремске жупаније; г. Срђан Колар, заменик градоначелника Вуковара; г. Владимир Хорват, заменик жупана Осечко-барањске жупаније; гђа Даница Станисављевић, управник Фондације Света Петка; гђа Катарина Павичић, секретар Фондације; гђа Сандра Малишић, члан Фондације.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска