Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије служио је свету Литургију у недељу Томину, у храму светог Јована Претече и Крститеља у Манастиру Веселињу у селу Врба и са више свештенослужитеља увеличао традиционални сабор поводом успомене на освећење и проглашење ове страдале и васкрсле светиње.

Владика је у беседи по читању светог Јеванђеља између осталог приметио да где год да одемо на свету Литургију, у било који храм, саборни или најдаљи сеоски, ми често нисмо у потпуности радосни, нисмо задовољни, зато што се сигурно у нашем срцу појавило мало сумње. Сам Господ Исус Христос рекао је да најпре иштемо Царство Небеско, а да ће нам се све остало додати, подсетио је Преосвећени и нагласио да је Господ једном за свагда победио грех, ђавола и смрт и даровао нама да немамо сумње. – Наоружајмо се чврстом вером која неће сумњати и онда ће Бог бити са нама – закључио је Епископ бихаћко-петровачки. После заамвоне молитве извршено је и благосиљање васкршњих јаја.

Епископу су саслуживали: протопрезвитери-ставрофори Мирослав Гаврић и Драган Шкалоња, јеромонах Јован (Вишић), презвитер Душко Шобић и протођакон Немања Рељић.

Историја манастира Веселиње почиње да се бележи још у 6. веку, у време цара Јустинијана, када је на овом месту постојала хришћанска базилика чији су темељи и данас сачувани, а у непосредној близини се налазе и стећци. Стари храм Светих апостола Петра и Павла, који је подигнут 1864. године, запаљен је од усташа 1941. године, а градња данашњег манастирског храма почела је са благословом Епископа далматинског Стефана 1970. године, благодарећи Веселину и Паоли Наерловић из Буенос Ајреса и трајала је до 1975. године.  Поред новог храма, ктитори су подигли и нови парохијски дом, а као ктитор и велики добротвор Веселин је 1983/4. године изразио жељу да парохијска црква буде проглашена манастиром, што је и учињено на Томину недељу 1985. године. Земни остаци Веселина и Паоле Наерловић сахрањени су у две оснивачке капеле поред манастира.

У оквиру манастира Веселиње 1991. године озидан је и спомен-храм са костурницом за стотине на најсвирепији начин масакрираних Срба од стране хрватских усташа 1941. године. Истовремено са грађењем храма, из јаме Корићна и других јама у Гламочу су 1991. године вађени скелети и кости побијених Срба, међу њима и двојице свештеномученика гламочких, Мирка Стојисављевића и Симе Бањца. Тим поводом је 9. и 10. августа манастир Веселиње посетио блажене успомене Патријарх српски Павле, који је после свете Литургије служио опело за све невино пострадале, чије су мошти положене у крипту спомен-костурнице. Када је у бившој СФРЈ почео рат деведесетих година 20. века, манастир је тешко оштећен од стране хрватске војске током 1995/96. године, а затим у још два наврата, 1998. и 1999. године. По завршетку ратних дејстава, спомен-храм гламочких новомученика, посвећен за 1.381 побијених Срба са простора Гламоча, 22. јула 2012. освештао је блажене успомене Патријарх српски Иринеј.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка