Слога је духовно богатство Подгорице
У Подгорици је 27. априла 2026. године откривена гранитна Спомен-плоча посвећена братској слози и суживоту грађана Подгорице, на којој се налази фотографија сусрета Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића из 1992. године, као и натпис „Слога је духовно богатство Подгорице“ исписан ћирилицом и латиницом, сведочанство о тренутку када је након пола века тишине поново оживела Марковданска литија.
Плочу су открили др Јелена Боровинић Бојовић председник Скупштине Главног града и г. Кемал Ђечевић, у присуству протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве Светог Ђорђа под Горицом, представникa Митрополије црногорско-приморскe.
Овај догађај кулминација је вишегодишњих напора да се негује сећање на једну од најдубљих прича о заједништву Подгоричана различитих вера – прича о Марковданској литији и вековном гостопримству које је надживело ратове и рушилачке пориве. Традиција Марковданске литије вековима је везана за подгоричко насеље Дрпе, где се некада налазио манастир Светог апостола и јеванђелисте Марка. Постоји и веровање да га је основао Свети Сава и у њему сместио седиште Зетске епископије. Доласком Османлија манастир је порушен, а на временом је ту изграђена и кућа породице Ђечевић. Сваког 8. маја, на дан Светог Марка, верни народ предвођен свештенством, кретао се од цркве Светог Ђорђа ка Дрпама, управо ка кући Ђечевића. Литија би се заустављала испред њиховог дома, где би их ова честита породица дочекивала са ракијом, водом и косовским божурима, а свештеници би благосиљали њихово домаћинство.
Овај обред је прекинут након Другог светског рата. Седамдесетих година прошлог века срушени су и последњи видљиви остаци манастирске камене ограде и капије. Тада је Халитов отац, како је касније сведочио покојни Халит Ђечевић, потрешен рекао синовима да би више волео да је изгубио њих него да је срушена та капија – толико је била јака веза ове породице са древном светињом. Тама заборава трајала је педесет година. Преокрет је наступио 1992. године, када је Митрополит Амфилохије поново предводио литију ка Дрпама. На прагу своје куће, домаћин Халит Ђечевић дочекао је владику незаборавним речима: „Гдје си владико, чекамо те педесет година“. Тај сусрет, забележен фотографијом која краси откривену спомен-плочу, означио је обнову Марковданске литије, која се од тада сваке године одржава као живи симбол братске слоге и међуверског склада.
Приликом откривања, др Јелена Боровинић Бојовић истакла је да ова спомен-плоча надилази симболику класичног спомен-обележја и представља трајну потврду вредности које обликују идентитет Подгорице као заједнице засноване на међусобном поштовању, разумевању и блискости међу људима. „У времену када су поделе често гласније од онога што нас спаја, овакви примери подсећају да је увек и свуда најважније бити човек“, поручила је др Боровинић Бојовић, додавши да братска слога, међуверски склад и суживот остају најчвршћи залог за будућност Подгорице, која „може напредовати само као град отвореног срца“.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Плочу су открили др Јелена Боровинић Бојовић председник Скупштине Главног града и г. Кемал Ђечевић, у присуству протојереја Мирчете Шљиванчанина, старешине цркве Светог Ђорђа под Горицом, представникa Митрополије црногорско-приморскe.
Овај догађај кулминација је вишегодишњих напора да се негује сећање на једну од најдубљих прича о заједништву Подгоричана различитих вера – прича о Марковданској литији и вековном гостопримству које је надживело ратове и рушилачке пориве. Традиција Марковданске литије вековима је везана за подгоричко насеље Дрпе, где се некада налазио манастир Светог апостола и јеванђелисте Марка. Постоји и веровање да га је основао Свети Сава и у њему сместио седиште Зетске епископије. Доласком Османлија манастир је порушен, а на временом је ту изграђена и кућа породице Ђечевић. Сваког 8. маја, на дан Светог Марка, верни народ предвођен свештенством, кретао се од цркве Светог Ђорђа ка Дрпама, управо ка кући Ђечевића. Литија би се заустављала испред њиховог дома, где би их ова честита породица дочекивала са ракијом, водом и косовским божурима, а свештеници би благосиљали њихово домаћинство.
Овај обред је прекинут након Другог светског рата. Седамдесетих година прошлог века срушени су и последњи видљиви остаци манастирске камене ограде и капије. Тада је Халитов отац, како је касније сведочио покојни Халит Ђечевић, потрешен рекао синовима да би више волео да је изгубио њих него да је срушена та капија – толико је била јака веза ове породице са древном светињом. Тама заборава трајала је педесет година. Преокрет је наступио 1992. године, када је Митрополит Амфилохије поново предводио литију ка Дрпама. На прагу своје куће, домаћин Халит Ђечевић дочекао је владику незаборавним речима: „Гдје си владико, чекамо те педесет година“. Тај сусрет, забележен фотографијом која краси откривену спомен-плочу, означио је обнову Марковданске литије, која се од тада сваке године одржава као живи симбол братске слоге и међуверског склада.
Приликом откривања, др Јелена Боровинић Бојовић истакла је да ова спомен-плоча надилази симболику класичног спомен-обележја и представља трајну потврду вредности које обликују идентитет Подгорице као заједнице засноване на међусобном поштовању, разумевању и блискости међу људима. „У времену када су поделе често гласније од онога што нас спаја, овакви примери подсећају да је увек и свуда најважније бити човек“, поручила је др Боровинић Бојовић, додавши да братска слога, међуверски склад и суживот остају најчвршћи залог за будућност Подгорице, која „може напредовати само као град отвореног срца“.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Најновије вести
01.05.2026 12:23
Преподобни Јован, ученик Светог Григорија Декаполита
01.05.2026 11:54
Годишњица прогона српског народа у западној Славонији
01.05.2026 10:16
У манастиру Троноши уручена књижевна награда „Троношки родослов“
01.05.2026 10:09
