Поводом шесте годишњице од упокојења протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Шкаљарима служена  је заупокојена Литургија.

Сабранима се са гроба свог оца после Литургије обратио протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, архијерејски намесник которско-тиватски и парох которски: – Нисмо се ми њега данас само сетили, већ смо заједно са њим и били, јер смо служили Литургију. А у светој Литургији сви смо заједно, сви смо једно, и живи и мртви. Нема поделе на живе и мртве, већ живи смо сви, јер је Бог наш, Бог живих. Бог је жив јер је васкрсао и победио смрт и свима у гробовима живот даровао, као што се пева у најрадоснијем тропару. То је оно чега се сећамо ових радосних дана када прослављамо најрадосни празник Христовог Васкрсења. То је оно што смо слушали у данашњем Јеванђељу које поново и поново сведочи да је Христос васкрсао и донео нам вечни живот. Сетили смо се данас поново и оних дивних речи које је мироносицама, које такође прослављамо ове седмице, васкрсли Христос рекао: Не бојте се и радујте се! То су оне кључне и важне речи, које треба увек да нам одзвањају у ушима, које је наш драги отац Момо волео стално да понавља, тако да се и он данас са нама радује и ми заједно с њим, радосни у Христу васкрслом.

Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић је рођен је 1. јула 1945. године у Херцег Новом, а упокојио се у 76. години живота, 29. априла 2020. године. Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколико свештеника Митрополије црногорско-приморске, протерују из парохија, а у своју Епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Круљ). Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку, ћерку чувеног проф. др Лазара Милина. После завршене средње богословске школе 1967. године уписује Православни богословски факултет у Београду. На самом почетку студија, умире му отац у 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима Владика шумадијски Сава. У току студија добија позив за одслужење војног рока, па му декан излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду, али у исто време и позив од старог протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи у његовој парохији. У одлуци да прихвати позив старог проте подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је као студент често одлазио у манастир Ћелије, тако да је прота Момчило са супругом уместо да постане доктор психологије на Оксфорду изабрао тежи пут и отишао у Котор да буде нешто много више: да у тешким временима за Српскиу Цркву узме Христов Крст и буде Његов апостол. Рукоположен је за ђакона 31. августа 1969. године, а за јереја 7. септембра исте године. Прота Момо је био и први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. У септембру 2019. године навршило се пола века свештеничке службе од многих вољеног и поштованог проте Моме, који ће остати упамћен по својим бритким речима, љубави према Богу и свом народу. Протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић је сахрањен 30. априла 2020. године на гробљу у Шкаљарима, а опело и заупокојену Литургију у храму Светог Николе служио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска