У организацији Епархије будимске, Српског црквеног музеја у Сентандреји и Центра за религијске студије Филозофског факултета „Лоранд Етвеш“ у Будимпешти (ЕЛТЕ), 30. априла 2026. године у свечаној сали Филозофског факултета мађарској академској јавности је представљена монографија „Православни манастир Грабовац“ аутора др Ксеније Голуб, уз отварање изложбе фотографија аутора Ивана Јакшића.

Сабране су на почетку програма беседама поздравили Његово Високопреосвештенство Митрополит будимски г. Лукијан и проф. др Давид Бартуш, декан Филозофског факултета ЕЛТЕ Универзитета, а модератор програма био је доцент др Миклош Иштван Фелдвари, шеф катедре.

Митрополит Лукијан истакао је вишеслојни значај манастира у историји српског народа, нагласивши да они нису били само места молитве, већ и кључни центри духовног, културног и националног идентитета и подсетио да су у манастирима настајала дела писмености, уметности и историјског памћења, те да су управо они очували свест о припадности и у временима највећих искушења. Манастир Грабовац био је значајно духовно уточиште и културно-уметничко средиште Срба у Мађарској, па представљање ове монографије и изложбе фотографија превазилази оквире уобичајене културне манифестације, јер доноси сведочанство једног времена, народа и вере. Посебно је нагласио значај чињенице да се овај програм одржава у академском окружењу, чиме духовно и културно наслеђе Српске Православне Цркве постаје део ширег научног и културног дијалога. Монографију је описао као „памћење сабрано у корице“, које чува од заборава историју и духовни пут народа, док је фотографије оценио као снажно визуелно сведочанство живота Цркве и народа, које у пролазним тренуцима открива трајне вредности. Указао је да овакви пројекти подсећају на одговорност очувања културног наслеђа и преношења идентитета будућим генерацијама. На крају, Митрополит Лукијан је заблагодарио свима који су допринели организацији овог догађаја, посебно истичући професора емеритуса Балажа Дерија, нагласивши да њихов труд представља не само културни, већ и духовни допринос.

Декан др Давид Бартуш истакао је значај сарадње академских и црквених институција у очувању и проучавању духовног и културног наслеђа и посебно нагласио улогу Центра за религијске студије Филозофског факултета, који представља важну научно-истраживачку платформу за интердисциплинарно проучавање религије, повезујући историјске, филолошке, теолошке и културолошке приступе. Декан је истакао да овакви пројекти доприносе бољем разумевању српског културног наслеђа у Мађарској и његовом укључивању у шири европски културни контекст и на крају нагласио, да је мисија савремених академских институција не само у истраживању, већ и у неговању дијалога између култура и традиција, те да управо овакви догађаји сведоче о живој и плодотворној сарадњи између универзитета и Цркве.

Професор емеритус др Балаж Дери говорио је о Литургији, црквеном појању и менталитету у српској црквеној култури и у закључку нагласио да је литургијско појање пре свега молитва и сведочанство вере, а тек потом уметнички израз, позвавши на његово очување кроз живу праксу у Цркви, а не искључиво кроз академско проучавање.

Потом се сабранима обратила и аутор монографије, историчар уметности др Ксенија Голуб, која је говорила о раду на овом делу али и о улози фотографије у истраживању манастира Грабовца. Нагласивши да се у раду ослањала на богату архивску и библиотечку грађу из фондова Архива Епархије будимске и Архива САНУ у Сремским Карловцима, др Голуб је истакла да је истраживање манастира Грабовца захтевало и непосредно присуство на терену, сусрете са простором, као и пажљиво посматрање и тумачење уметничких и архитектонских елемената. У том процесу, како је нагласила, посебно место има фотографија као истраживачко средство које омогућава бележење, анализу и ново читање манастирског комплекса. Др Голуб је посебно напоменула да је циљ монографије да се манастир Грабовац представи као целовита историјска, уметничка и духовна целина, те да се његово наслеђе сачува од заборава и учини доступним широј научној и културној јавности, а посебан значај у томе има интердисциплинарни приступ, који повезује историју уметности, теологију, културологију и друге сродне дисциплине.

Своја излагања о овом репрезентативном делу имали су и историчар уметности др Силвестер Тердик и др Коста Вуковић, историчар уметности, кустос и руководилац Српског црквеног музеја у Сентандреји, који је присутнима представио изложбу фотографија посвећену манастиру Грабовцу, његовим знаменитостима и уметничком наслеђу.

Представљању монографије и отварању изложбе присуствовали су гђа Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској; гђа Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Републике Србије; професори и студенти факултета.

Извор: Епархија будимска