Поводом празника Светог великомученика Георгија – Ђурђевдана, крсне славе општине Лопаре, 5. маја 2026. године је одржана свечана седница Скупштине општине на којој је Његовом Високопреосвештенству Митрополиту зворничко-тузланском г. Фотију уручено највише општинско признање – Повеља општине Лопаре.

Одлука о додели овог значајног признања донесена је на 15. редовној седници Скупштине општине одржаној 16. априла ове године. Том приликом одборници су једногласно усвојили предлог да управо Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије буде лауреат за 2025. годину.
 
Начелник општине Лопаре г. Радо Савић је истакао да је Повеља митрополиту Фотију додељена у знак дубоке захвалности за његов несебичан допринос очувању духовности, јачању вере и националног идентитета српског народа, као и за континуирану подршку развоју ове локалне заједнице. Свечаност је била прилика да се још једном нагласи успешна сарадња између Епархије зворничко-тузланске и општине Лопаре, која се огледа у заједничком раду на добробит верног народа Мајевице.
 
Председник Скупштине општине г. Миленко Ристић је навео да су поред Повеље додељена и друга признања заслужним привредницима, културним и спортским радницима, чиме је употпуњено Ђурђевданско празновање.
Примајући признање, Високопреосвећени Митрополит г. Фотије је захвалио руководству општине и свим грађанима Лопара, нагласивши да је Повеља подстрек за даљи заједнички рад на духовној и материјалној обнови српског народа:
– Часни оци, уважени господине начелниче са сарадницима, градоначелници и начелници других општина, представници државних и локалних власти, представници војних и полицијских структура, драга браћо и сестре, дозволите ми да вас са неколико речи поздравим за ово одликовање које добисмо. Неко га је добио заслужено, а неко по милости, било како било ми захваљујемо домаћинима који нам ово признање доделише, које говори више о њима него о нама, а посебно захваљујемо начелнику општине Лопаре г. Ради Савићу, јер рачунамо да је он највише допринео овом догађају.
 
Драга браћо и сестре, сви знамо да време у којем живимо је тешко време, препуно обавеза и разних искушења. Тих искушења нису лишени нити представници Цркве нити државних власти, општинских власти, нити наших честитих људи који се баве пољопривредом, нити песници, нити уметници. Али како се у нашем народу каже: На муци се познају јунаци, јер не одустају да се боре за своју веру православну, за своју Цркву, за свој народ српски мученички и страдални, за све добро и миломе Богу приступачно. То није лако, али уздајући се у Бога и у добре људе ипак се постижу неки резултати.
 
Насеље Лопаре постоји више од две стотине година и већином су га насељавали православни Срби који су овде живели чувајући своју писменост и културу, али и своје поседе и своју имовину. У овом крају се највише поштује Свети великомученик Георгије, чија слава је ево колико сутра. Многи ћемо ићи у цркве, а многи ћемо ићи код својих пријатеља и кумова на њихову крсну славу. Познати аустроугарски високи представник у 19. веку Бенџамин Калај, који је много тога радио да би обесмислио историју Срба на овим просторима и нас учинио безначајним и малим народом, писао је и радио све против Срба, само није нашао пут да сруши култ крсне славе. Хвала Богу, ево слава се код нас Срба одржала до данас. Оно што је још битно, а желео бих да истакнем, то је потреба заједништва и братске љубави српског народа без обзира где живели. Јуче смо празновали Светог владику Николаја Велимировића, српског златоуста, који је говорио: Срби треба да се сложе, обоже и умноже да би били велики и силан народ као што смо били у средњовековној немањићкој држави.
 
Мени је пала дужност и част да у име свих награђених у општини Лопаре захвалим на томе дару. Ми благодаримо свима који су ту одлуку донели и желимо да се Лопаре обоже, умноже и сложе, да се што више српског народа овде врати где смо вековима живели и да Лопаре добије статус града. Тренутно, колико сам чуо, овде живи до 15 хиљада Срба, а ако нас буде било више није немогуће да Лопаре постану град, место сабирања, а не одлазака, место певања и радовања, а не туговања.
Нека сте сви благословени, хвала на овом високом признању општини Лопаре, то је признање за бољи и усрднији рад него што је до сада био. Дај Боже да тако и буде и да живимо прослављајући име Божије и чувајући своју традицију и историју широм Семберије и Мајевице јер су то области које нас окружују. Живели и Бог вас благословио.

Извор: Епархија зворничко-тузланска