На нашем простору Христос је потпуно присутан преко Светог Саве и кроз Светог Саву
У Недељу Самарјанке и на празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, 10. маја 2026. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит милешевски г. Атанасије је служио свету Литургију у Вазнесењском храму манастира Милешеве.
Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње, са игуманијом Аквилином, одговарале су на прозбе и јектеније. У част и спомен на Светог Саву милешевске сестре су припремиле славске дарове које је Високопреосвећени после заамвоне молитве освештао. Владика је затим са игуманијом Аквилином преломио славски колач.
– Данас је дан духовне трпезе, свеобухватне духовне трпезе. На данашњи дан постајемо јачи хранећи се за овом духовном трпезом и оспособљавамо се да, као јачи, успешније даље ходимо кроз овај живот. Подсећамо се, за овом духовном трпезом, који је смисао свега, куда смо запућени. На то све подсећа нас свети наш предводитељ, Свети отац Сава. У Светом оцу Сави видимо потпуно испуњење Христове личности, пуноћу његове вере и љубави и према Христу, а и према нама, остварење и испуњење оних јеванђељских речи које чусмо данас, поново прочитане овде у Милешеви, Христове речи, да је Он Врата за живот вечни, Он је тај Пастир истинити, а то се оприсутњује, операционализује, у личности Светог Саве. На нашем простору Христос је потпуно присутан преко њега, кроз њега. Ми се поносимо таквим учитељем који је до краја испунио сваку Христову заповест у пуноћи и то не само у току свог земаљског хода него и после свога упокојења. Позвани смо да за овом богатом трпезом нађемо и издвојимо за себе оно што је најкорисније, најдохватљивије, најделотворније за нас и за наше спасење. Господ је за спасење дао покајање. На то се треба непрестано подсећати, то носити у својој свести, да будемо свесни тих речи које чусмо данас. То је та стратегија, то је тај стил живота. Такав стил живота нама одговара. Такав стил живота је за нас спасоносан. Чему се радујемо? Радујемо се због тога што је неко из нашег рода достигао савршенство и дао нам пример, охрабрење, и што нас он води тим путем храбрости. А да бисмо имали користи ми треба да прихватимо ту јеванђељску логику, јеванђелску стратегију живота. И пре свега да се молимо Господу да Он не престаје да ради на нама, на нашем бићу, да нас Он непрестано подиже и усавршава – беседио је митрополит Атанасије.
Извор: Епархија милешевска
