Беседа Високопреосвећеног Митрополита аустралијско-новозеландског г. Силуана на светој Литургији 17. маја 2026. године у храму Светог Саве

У име Оца и Сина и Светога Духа! Христос васкрсе! Драга браћо и сестре, драги светосавски роде, драга Цркво Христова, шта би био овај свет, браћо и сестре, да се у њему не појави Богочовек Христос? Какав би био овај свет, браћо и сестре, да није било оваплоћења Христовог, да није било тридневног Васкрсења, да није било славног Вазнесења, да није било свете Педесетнице, браћо и сестре?

Овај свет би био једна тужна, плачевна долина, долина у коме обитавају многи духовно хроми и слепи од рођења. Овоме свету, браћо и сестре, био је потребан Спаситељ, овоме свету је потребна светлост, овоме свету је потребна бања Силоамска да би хроми проходали, да би глувонеми чули и говорили, да би слепци прогледали, браћо и сестре. Човек без Христа је једнако слеп, човек без Христа је једнако у мраку, човек без Христа је роб, браћо и сестре, роб демонима, сили греха и опасних мучитеља страсти и оног највећег непријатеља - смрти.
 
Од свега тога нас Богочовек Христос ослободи, браћо и сестре, и даде нам снагу и силу да у Њему побеђујемо све смрти, све демоне, сву силу вражју, све мучитеље, грех и страсти. И зато, браћо и сестре, овај свет појавом светлости Логоса Божјег, Сина Божјег, постао је поново место радости, утехе, наде, вере, љубави, праштања и свега онога што чини човека човеком, дакле, богоугодног делања.
 
И ми, браћо и сестре, нисмо сами. Са нама је Господ Бог наш. И онда, када нам је најтеже, имамо коме да се окренемо. Имамо име најузвишеније које можемо да призовемо, а то је име Господа нашег Исуса Христа, Њега, крманоша нашег живота, Њега васкрситеља духовно обамрлих и умрлих. Јер, браћо и сестре, зар је човек жив када је одвојен од Христа? Зар може неко да говори о животу, о лепоти живота, о наслади мимо заједнице са Богом? Не може, браће и сестре! Све је то само фалсификат. Све је то једна велика замка и варка. Човеков живот пролази у свему томе што се зове играоница демона, постаје играчка у рукама демона.
 
Зато, браћо и сестре, трудимо се да се изнова враћамо Господу, да се изнова враћамо кроз покајање. Свето крштење је управо та бања Силоамска која нам отвара благодатне очи, али Господ нам даје – зато што се по слабости нашој враћамо, на жалост, и падамо поново у грехе – свету тајну покајања, даје нам сузе покајнице којима се обнавља наш живот, даје нам Себе, браћо и сестре, у светој Чаши да победимо сваки порок, сваки грех, све оно што умртвљује човека и све оно што ратује против човека.
 
А верујте, браћо и сестре, огромна је борба! Ми просто не можемо ни да замислимо колика је борба за једно срце људско, колико суптилно делују нечисте силе и колико покушавају да смуте човечанство, а пре свега хришћане, православне хришћане, да одвоје од свете Цркве. А где ћемо? Где да се окренемо ако се одвојимо од Христа? Какав ће исход бити наш? Ко је тај „спаситељ” који може да замени Господа Христа? Ко је тај да нам укаже на неки пут спасоноснији од пута Богочовека Христа?
 
Браћо и сестре, борба је овде - у цркви Христовој. Ово је арена, из ње се исповеда истина и у њој се бори. То је, браћо и сестре, место где треба да будемо. То је место спасења. Свети Сава нас позива кроз овај свети храм, предивни храм коме се диве многи народи. И сваки пут када уђемо њега, сами се дивимо, јер није било могуће да ово само људска рука подигне. У овоме је учествовао Бог. Свети Сава нас позива на јединство, на пут Богочовека Христа, на пут православне вере, на пут саборности, наравно у истини и у љубави. Јер нема праве љубави ако одсуствује истина. А није ни истина истинска уколико је одвојена од Онога који јесте љубав, од Бога, Господа нашега, од Свете Божанске Тројице.
 
Ето, браће и сестре, овај слепац од рођења је препознао Господа и поклонио Му се, каже у Светом Писму. И ми се поклонимо Господу нашем. И покајмо се, браћо и сестре, јер одговор на питање које су апостоли свети упутили Христу, ко је крив да се роди овај слеп, родитељи његови или он или неко други, одговор је дао Свети пророк Ћелијски, Јустин Поповић.
 
Сви смо криви, браћо и сестре, колективно, зато што човек који псује уноси клетву у творевину, који хули, који друга зла чини, који мрзи, јер ми, људска бића, ми смо психофизичка бића, ми смо карика, ми смо проводник или благослова Божјег у овај свет или проклетства - лепрозе, како је Свети ава Јустин Ћелијски учио. Зато, браћо и сестре, знајући да смо сви слаби и сви криви, покајмо се и окренимо се Господу, потрудимо се, помолимо се и затражимо од Господа да нам помогне да обновимо свој живот у Њему. И онда ће Србија да цвета, онда ће бити мира, љубави и слоге, када се појача кандило вере наше у народу, када се појача живот православни и светосавски, када се будемо молили Богу и кајали, када се будемо враћали Немањићком завету, онда ћемо вратити и Косово и Метохију, наш Јерусалим, све оне светиње и све оно што је блиску нашем срцу.
 
Дакле, када се вратимо Господу Богу, онда ће Србија да пева и кличе Богу: Алилуја! Амин Боже дај.