Вјечност нас милује
Кроз Твоје чедно око
Сабор светопећких
Отаца рода мога
у њему столује
Ти којој је мачем
срце прободено
маглу земнога царства
скини са душе
Лазаревом потомству
благодатном снагом
небу га вини
из пролазног праха
Видовданом
просвети му ум
кости његове прикуј
страху Господњем
одроби робље
памћењем
Љепоте непролазне
што из Тебе сјаје
Краснице милолика
чуварко земље косовске
Обновитељко
вјечног боголика
у људима
и у сваком бићу
на земном шару
што Бога има
за безмјерну мјеру
постојања.

Пећка Патријаршија, 1993.

(Преузето из збирке песама У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС – Митрополит Амфилохије Радовић, Подгорица, Октоих, 2000.)

Свето Предање Цркве нас учио да је Чудотворну икону Мајке Божје Пећке насликао је Свети јеванђелист Лука 48. године од Рођења Христовог у Гетсиманском врту, близу места где се данас налази Гроб, односно пећина у којој је почивало тело Пресвете Дјеве све до  Њеног славног Успења. Цар Лав Мудри ову икону 460. године преноси из Јерусалима у Цариград, у цркву посвећену Мајци Божјој. Одатле је икона послана у Херсон руском кнезу Владимиру, на дан Крштења Русије, а убрзо затим и у Велики Новгород, где је после одређеног времана враћена у Јерусалим. По једном предању, икону је Свети Сава добио на дар од Патријарха цариградског у Никеји приликом свог посвећења за Архиепископа српског. Он је икону донео у седиште  Архиепископије – манастир Жичу. Приликом преноса седишта Архиепископије у Пећ, и икона је пренесена у Пећку Патријаршију.

Митрополит београдски Михајло је 1894. године написао акатист Пећкој Красници, који је са црквенословенског превео Свети ава Јустин Ћелијски. Акатист Мајци Божјој се чита у Пећкој Патријаршији на крају сваког вечерњег богослужења. Икона је 1936. године боравила неколико месеци у Београду, у храму Покрова Пресвете Богородице, када је израђена и Покровском храму предата њена верна копија пред којом се сваког петка служи акатист. За датум прослављења иконе одређен је дан после Вазнесења Господњег, четрдесети дан после Васкрса.

Предање Цркве сведочи да се тадашњем Патријарху јерусалимском Атанасију у сну јавила Пресвета Богородица и рекла му да ову икону преда Архиепископу српском Сави као дар и успомену, на благослов њему и српском роду. Познато је да се при својим поклоничким путовањима по Светој Земљи, Свети Сава најрадије задржавао у манастиру свог небесног покровитеља Светог Саве Освећеног. Из икоса 8. акатиста Пресветој Богородици Пећкој видимо непрекидну духовну везу између Светог Саве Освећеног и Светог Саве Српског: Радуј се, Ти која си Освећеним Савом Јерусалимским обећана западној земљи, у свечудесној икони Твојој. Радуј се, јер српски Архиепископ Сава, када беше у Палестини, узе обећану ризницу и донесе стаду своме ! Радуј се, јер ова икона Твоја би пренета у Српску Патријаршију!

Зна се да је ова чудотворна икона спасила град Пећ од колере и да је ношена у најудаљеније градове Старе Србије; када би се њен свештени ход спроводио уз најсвечаније литије. Но, иако су литију забранили комунисти 1947. године, народ јој је и даље са непоколебљивом вером прилазио и добијао исцељења и душевну утеху: глуви су добијали слух, неми говор, хроми ход – све по сведочењу сестара које сва чуда која происходе од Ње верно записују.

Када је Свети Стефан Дечански дошао да прими свето миропомазање ради владавине, архипастир Никодим, приносећи му икону Пећку ради целивања, видео је од ње велику светлост која је обасјавала српског монарха.

Једно време, по вољи људи, икона је била пренета у Морачку обитељ у Црну Гору, али не желећи то вратила се у Пећку Патријаршију, показавши се патријарху Гаврилу (Рајићу), рекавши му: Чедо Гаврило, узми икону моју што је сада с десне стране и постави је на мој престо.

Вековима она верно чува свету Пећку Патријаршију, а њено се старање нарочито осећало током времена турског ропства. Била је утешитељка током робовања, радост града, пријатељ, лекар у болести, охрабрење у патњама и смрти. У овој чудотворној икони мученичко Косово, а и сав српски род, вековима као заштитницу своју има Пресвету Дјеву Марију, која посредује пред Престолом Сина свога за све оне који јој се обраћају. Отуда је сав српски народ бескрајно поштује.

Чак су и Турци показивали према икони велико поштовање. Све донедавно и Албанци су доносили своје телесно и духовно оболеле Мајци Божјој ради исцељења, надајући се помоћи од Оне која предстоји пред престолом Сина свога за сав род људски. Па и током пандемије коронавируса, икона Мајке Божје Пећке изнета је из трона у коме почива и ношена је у крсном входу изнад спољних зидина древне светиње Пећке Патријаршије; Монахиње су је носиле из појање молитве коју је саставио румунски патријарх Данило. Ово је био први пут након четрдесет година да је икона ношена у свештеном опходу, изван спољњих манастирских зидина. Том приликом богојављенском водом кропљена је околина, уз појање акатиста Пресветој Богородици Пећкој.

Изображење

Пећка Красница је постављена у позлаћени трон са десне стране иконостаса Богородичине цркве, насупрот трона српских патријараха, наследника Светог Саве, па се стиче утисак као да овај трон невидљиво закриљује својим благодатним покровом. Трон у коме икона почива у потпуности је позлаћен. По ивицама његових стубова простиру се танани изрезбарени позлаћени листићи, док је на врху мајсторском руком у позлаћеном дуборезу, раскошно изведено пет купола које символизују Цркву Христову. На самој икони, десно и лево од лика Пресвете Дјеве изображена су дванаесторица апостола, а испод Њеног лика и ногу Господњих насликана су четири великомученика, поред чијих ликова је исписан историјат иконе. Сама икона је опточена сребрним и златним филиграном, на ком се нарочито истичу изузетно богато украшене круне на главама Господа и Богородице. Ово ремек дело примењене уметности, рад је пећких кујунџија из ХVIII века.

Тропар, глас 4

Данас радосно празнује пресвета Патријаршија Српска, као зраку сунчеву примивши, Владичице, чудотворну Твоју икону. К њој сада притичући и молећи се, Теби вапијемо овако : О свемилостива и свемогућа Госпођо, Мати Божја, испуни мољења наша, даруј нам изобиље у свакој благодати Божјој.

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Алексеј је служио данас, 22. маја 2026. године, на празник Чудотворне иконе Богородице Пећке, свету Литургију у Пећкој Патријаршији.