Високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда, произнео је 23. маја 2026. године на Православном богословском факултету у Београду предавање на тему „Теологија као искуство живота у Цркви“.

Непосредно пре почетка предавања у факултетском параклису Светог Јована Богослова и Светог Саве служен је чин доксологије у част игумана Јефрема, док је за благољепије појања био задужен хор Православног богословског факултета под руководством ђакона др Владимира Антића. Духовно сабрања уприличено је поводом благословеног доласка Часног Појаса Пресвете Богородице у Београд — Богородичин град.

Овом догађају благоизволео је присуствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је својим доласком на најузвишенији начин благословио поменуто богословско излагање. Духовној вечери су присуствовали: др Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и друштвени положај Цркве у земљи и иностранству; архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара; Његово Преосвештенство Епископ лондонски и британско-ирски г. Нектарије; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; ректори богословија у Београду и Крагујевцу; светогорски монаси; високи представници црквених и државних институција; наставници, сарадници и студенти Факултета; ученици и наставници богословских школа из Београда, Сремских Карловаца и Крагујевца; као и многобројни верни народ.

Поздрављајући присутне, високопречасни протопрезвитер проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду, упутио је изразе најсрдачније благодарности Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију, врховном покровитељу Факултета и учитељу вере, за архипастирски благослов и лично присуство „уготовљеној гозби духовне речи“. Декан је истакао нарочиту радост због присуства архимандрита и игумана Јефрема и Методија са представницима њихових преподобних братстава, нагласивши да они у дотичном свештеном простору оприсутњују подвижничко наслеђе Свете Горе и духовну традицију ватопедског училишта, а које је својевремено похађао и завршио Свети отац наш Сава, први Архиепископ српски. Том приликом, декан је подвукао да је Богословски факултет пре свега свештено училиште и благодатна грађевина наше Цркве, чији студенти и наставници живе и делају учећи се „речи Божјој и молитви“. Он је том приликом нарочито указао на духовну повезаност Факултета са Светим апостолом и јеванђелистом Јованом Богословом и Светим Савом, расуђујући да се истинска лепота и величанственост богословља откривају свима онима који по узору на Пресвету Богородицу и поменуте свете најпре задобију смирење, отворе срце за благодат Божју и остварују активан живот у Цркви. Следствено, декан је подсетио и на пример Светог Саве, који је управо у Ватопеду примио монашки постриг, истичући да се харизма богословља не може умножавати без подвижничког и литургијског искуства Цркве. Закључујући своје поздравно слово, декан је у личности архимандрита Јефрема препознао благослове Светог Јована Богослова и Светог Саве, позвавши све присутне на смерност, страх Божји и духовну будност, речима: „Свети оче игумане, поучите нас, благословите и помените! Добро нам дошли!“

У свом излагању, које су са грчког језика на српски преводили презвитер др Драган Каран и др Обрад Карановић, архимандрит Јефрем је говорио о теологији као живом искуству Цркве, нагласивши да се истинско богословље не исцрпљује у рационалном стицању знању, већ се открива кроз живот у Христу, молитву, смирење и послушање. Осврнувши се на личност Пресвете Богородице, старац је истакао да је Она кроз послушање постала Мајка Божја и да управо смирење представља темељ сваког духовног живота. Говорећи о монашком и хришћанском подвигу, архимандрит Јефрем је подсетио да прво општежиће јесте била заједница Христа и апостола, као и да је сам Господ био и остао ученицима пример смирења и послушања. Управо због тога, како је нагласио, основна молба човека Богу треба да буде задобијање дара смирења, јер се плодови духовног живота најпре пројављују кроз смирено срце. Старац је нарочито указао на значај покајања, подсетивши да је први позив који је Господ упутио свету био позив на покајање. Отац игуман је са особитом радошћу говорио и о духовним плодовима Српске Цркве, поменувши Светог владику Николаја Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског као сведоке живог и делатног богословља утемељеног у светости живота.

После предавања уследио је разговор са присутнима, током којег је старац са љубављу и пажњом одговарао на питања која су се тицала литургијског живота, духовног руковођења и могућности подвижничког живота у студентском узрасту. По завршетку сабрања, многобројни присутни прилазили су архимандриту Јефрему ради благослова и молитвеног заступништва, док је старац за све присутне припремио пригодне дарове.

Извор: https://bfspc.bg.ac.rs