Српска православна црквена заједница при Мисионарској парохији у Мидлфилду, савезна држава Конектикат, свечаном архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ вашингтонско-њујоршки и источноамерички г. Иринеј, прославила је 24. маја 2026. године, у седму недељу по Пасхи, празник својих небеских покровитеља, Светих равноапостолних Кирила и Методија, Просветитеља словенских.

Пре почетка Литургије, епископ Иринеј је благоизволео извршити мало освећење препуног парохијског храма подигнутог пре 160 година, због чега је уврштен у историјске грађевине Конектиката са посебним значајем, као и црквено-административних просторија предивног комплекса.

Овом свечаном приликом чланови заједнице заједно са својим епископом, свештеником и члановима Одбора повереника при парохији изразили су дубоку захвалност браћи и сестрама из Црквене општине Светог пророка Илије у Ворену, Охајо, на љубави указаној даривањем иконостаса и црквених утвари неопходних за потпуни литургијски живот парохије, што уједно представља и видљиви знак континуитета и наслеђа српског православља на северноамеричком континенту.

Са благословом Његовог Преосвештенства Eпископа вашингтонско-њујоршког и источноамеричког г. Иринеја, Мисионарска парохија Светих Кирила и Методија у Конектикату је основана 2023. године.

Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Александар Влајковић, архијерејски намесник бостонски и покретач те мисионарске парохије; протојереј-ставрофор Иван Марјановић, парох портландски; протосинђел Нектарије (Тешановић), администратор Мисионарске парохије у Мидлфилду; ђакони Милан Дамљановић и Владимир Србљак; док је благољепије свечане Литургије својим појањем увеличао хор „Десанка Максимовић” из Бостона.

После читања новозаветних зачала, владика Иринеј се обратио присутним верницима:

– У име Оца и Сина и Свесветог и Живоначалног Духа! Најљубљенији, по речима светог Јеванђеља које смо малочас чули, „Ви сте светлост свету!” нека ваша светлост толико засија пред људима да би видели ваша добра дела и прославили Оца нашег који је на небесима!
И данас дођосмо до драгоценог тренутка у историји ове парохије, малог освећења овог велелепног храма. Радује се срце у мени што смо доживели ову велику радост, јер напокон, ми смо своји на своме! Налазимо се под сводовима нашег храма! Од првог састанка у грчкој православној цркви, када смо се са свих страна сабрали – неки знајући се међусобно, неки уопште не познајући једни друге – од свих тада сабраних, ево, створила се ова христолика заједница! Наша Света Православна Црква са правом непрестано поучава да нема спасења мимо заједнице.

Данас, у седму недељу по Христовом Васкрсењу, славимо успомену на Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Ова, као и свака недеља у току литургијске године, посвећена је слављењу Христовог Васкрсења, а данас се сећамо и оних 318 Светих Отаца који су нам оставили у аманет Символ вере. До данашњег дана, од оног Светог и Великог Сабора у Никеји, који је сазван од стране великог цара Константина, о свакој светој Литургији чује се управо тај Символ вере. Нико не може приступити Православљу без исповедања управо овог Символа вере на крштењу.

Затим, ми овде славимо ваше велике небеске заштитнике, Свете равноапостолне Кирила и Методија, учитеље словенских народа. Данас, најљубљенији, ова наша слава је слава светлости и живота, јер се данас прославља слово и словесност. Без ових равноапостолних учитеља ми не бисмо, немајући сопствено слово, постали народ који јесмо. Преко њих се бележи историја нашег спасења; преко њих о свакој недељи дешава се нешто чудесно – служи се Литургија на језику који можемо разумети! Знамо да је Христос Логос, односно Реч Божја. Шта се дешава на светој Литургији када слушамо химне, Свето Писмо, беседе? Ми се сами претварамо у логосе самог Логоса. Ми смо, дакле, слово од Слова. Ми смо постали деца Божја.

Свету браћу Кирила и Методија међу наше претке је упутио велики светитељ Христове Свете Цркве, Патријарх цариградски Фотије. Само његово име долази од речи која значи светлост и он је нама подарио управо то – светлост, када је упутио Свету браћу из града Солуна да прођу кроз словенске народе, како би се, преводећи Свето Писмо и службе Божје на њихов говорни језик, они могли описменити и читајући божанске речи и сами постали реч од Речи Божје. Они су такође са собом донели, у најпозитивнијем смислу те речи, култ Светог великомученика Солунског Димитрија.

Све што имамо, дакле, ми дугујемо њима. И према томе, морамо бити обазриви кад год се Богу молимо, да то буде на разумном и разговетном језику. Свети Методије, који је превео свето Јеванђеље по Матеју, забележио је у уводу свог превода да народ треба да користи то писмо и језик све док је он разумљив народу, јер управо народ мора разумети црквене службе како би не само срцем и душом узносили молитве, већ, као разумно стадо Христове Цркве, и својим разумом.

Господ нам је као још један благослов овог јутра послао и кишу која је оросила нашу околину. То је благослов, јер без кише, тј. воде, човек не може живети. Вода је prima substantia (прва суштина) у овом свету. У току претходних шест недеља свако Јеванђеље, изузев прва два, говорило је управо о води, односно о води крштења, јер Господ је од нас тражио да у Пасхалном четрдесетодневном периоду у себи обновимо крштење.

Нека је благословен данашњи дан и нека би вас Господ Бог, молитвама Светих равноапостолних Кирила и Методија, чувао и штитио и у све дане вашег живота, од овог нашег данашњег радосног сусрета све до коначног и сверадосног сусрета у Христовом Царству Небеском!

***

По заамвоној молитви, Његово Преосвештенство је благословио славске дарове и преломио славски колач, узневши молитве за благословен и миран напредак свих сабраних. У очинској радости честитао је домаћинима славе, г. Слободану Маринковићу и његовој благочестивој породици, благодарећи им на љубави, труду и жртви коју су принели својој светињи и црквеној заједници.

Преосвећени Владика је потом позвао да се неко међу сабранима прихвати части домаћина храмовне славе за идућу годину, а ту благословену дужност са радошћу је прихватио др Александар Лазаревић.

Након свечаног славског чина и завршетка архијерејске Литургије, Његово Преосвештенство се упутио, заједно са свештенством и верницима, ка великом фоајеу суседне управне зграде ради освећења трпезарије, канцеларија и школских просторија.

Свечано сабрање је настављено у духу заједништва за трпезом љубави коју су припремили овогодишњи свечари, као и кроз пригодан културно-уметнички програм, који су приредили чланови фолклорног ансамбла „Грачаница” из Бостона и полазници недељне школе, улепшавши славско славље песмом, игром и дечјом радошћу.

Извор: Епархија источноамеричка