У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Високопреосвећени Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан и Преосвећени викарни Епископ липљански г. Доситеј, служили су 1. јуна 2026. године, на Духовски понедељак, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару.

Поред братства светогорског манастира Ватопеда, архијерејима су саслуживали и свештенослужитељи из више епархија Српске Православне Цркве, уз појање богослова и певнице Светосавског храма и молитвено учешће великог броја благочестивих верујућих душа.

Митрополит Силуан је поручио у литургијској беседи да је српски народ ових дана јасно, својом молитвом и срцима, стрпљењем и љубављу према великој светињи која нам је дошла, дубоком оријентацијом према ономе што је истина – одговорио на позив Божји да је опредељен за Педесетницу и онај програм који води ка интеграцији човека, ка васпостављању човека и једног народа:

– Рај започиње у души човековој када се човек покаје и када се са сузама обрати ка Господу. Када благодат Божја дотакне срце човеково, тада наступа у човеку блажено стање, тада у њему зачиње Педесетница. Тада човек постаје видовит и саосећајан, његова чула постају много осетљивија за духовне стварности и реалности, а и за саме опасности које вребају његову душу. Зато ми пре свега требамо, изговарајући молитву Оче наш, када призивамо да Царство Небеско дође к нама, да препознамо да је то заправо вапај Цркве да се благодат Божја спусти у нас, дотакне срце наше и прожима наш живот, јер онда ми у истини живимо. Пре тога човек није у стању да осети себе бесмртног, сазданог за вечност и сазданог као икону Божју. Потребан је подвиг и одлучност да пођемо за Господом, да заиста од срца затражимо од Њега и Господ ће нам помоћи.
– Радује се Господ, радује се Свети Сава гледајући како Србадија, у огромним колонама, са вером и стрпљењем, са смиреношћу, молитвом на уснама и у срцу, стрпљиво прилази да се дотакне ове велике светиње а уједно и да буде на оном месту које је једино суштински најважније за човека и које једино може човеку да донесе утеху, промену, благодатну радост и спасење - а то је Црква Божја. Не постоји никакав други благодатни простор, где може човек од смртног да постане бесмртан по благодати, од рањеног - излечен, од палог и огреховљеног - преображен. То се дешава у Цркви, у благодатним тајнама свете Цркве и светим врлинама. То је тај простор где Дух Свети на један веома интензиван и у пуноћи начин дише и дела, преображавајући и усиновљавајући све нас Господу.

На крају Литургије, Митрополит је заблагодарио Патријарху српском на благослову да данас служи у заветном храму српског рода у близини велике Богородичине светиње и благословио све сабране. Његова Светост је затим, као и претходних дана, са видљивом радошћу провео време у дружењу и разговору са благочестивим сабраним народом, поучавајући да се непрестано из срца моле Пресветој Богородици и благословио веома бројну дечицу и верн народ: – Бескрајно понављајмо молитву Пресвета Богородице, спаси нас у уму и у срцу, шта год да радимо и где год да се налазимо.

Извор: Радио Слово љубве