У амфитеатру Српске православне богословије „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи од 1. до 3. јуна 2026. године је одржан Светодуховски богословски скуп под називом „Шта је душа данас – богословски и психолошки аспекти антропологије“.

У организацији Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, научни скуп ја сабрао бројне професоре, истраживаче, богослове, психологе и научне сараднике из различитих академских средина из Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Републике Српске са намером да се кроз озбиљан научни и богословски дијалог осветли једно од најдубљих питања људскога постојања – питање душе, личности и духовног идентитета савременог човека.

Свечаност отварања је отпочела поздравним обраћањем декана Православног богословског факултета протојереја-ставрофора проф. др Дарка Ђога, који је нагласио да тема овогодишњег скупа дотиче саму срж хришћанске антропологије и савременог човековог трагања за смислом. Он је указао на чињеницу да савремени свет човека често посматра искључиво кроз биолошке, психолошке или друштвене категорије, занемарујући његову духовну димензију и боголикост. Према његовим речима, управо зато постаје неопходно да богословље и савремене хуманистичке науке ступе у одговоран и плодотворан дијалог како би се човек поново сагледао као целовито биће, призвано на заједницу, слободу и љубав.

Поздравну реч је упутио и ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић, који је указао на значај оваквих научних сабрања за развој академске мисли и интердисциплинарног дијалога, нагласивши да Православни богословски факултет у Фочи својим научним радом даје важан допринос не само Универзитету, него и широј научној и културној јавности.

У наставку програма, проф. др Дарко Ђого је представио зборник радова са прошлогодишњег научног скупа под називом „Никеја – између Истока и Запада“, осврнувши се на значај Никејског наслеђа у савременом богословском и културном контексту. Он је истакао да објављени зборник сведочи о континуитету научноистраживачког рада и о настојању Факултета да остане простор живога сусрета богословља, историје, философије и савремене научне мисли.

После свечаног дела уследила су пленарна предавања, током којих су угледни научници и професори разматрали богословске, психолошке и философске аспекте људске душе и личности. У својим излагањима учесници су указали на све израженију духовну кризу савременог човека, али и на потребу да се питање душе поново постави у средиште научног и друштвеног и богословског промишљања. Посебно је наглашена неопходност сусрета православне антропологије и савремене психологије, како би се човек разумео не само као психофизичка јединка, него као духовно и релационо биће, чији се идентитет остварује у односу према Богу и другом човеку.

Пленарне сесије протекле су у атмосфери озбиљног научног дијалога и живе размене мишљења, а бројна питања и дискусије посведочили су актуелност теме и потребу да се савремени антрополошки изазови сагледавају кроз дубљу богословску и хуманистичку перспективу.

По окончању пленарних предавања приређена је трпеза љубави, која је у духу хришћанског заједништва окупила учеснике и госте скупа. У братској и срдачној атмосфери настављени су разговори започети током научних сесија, а сусрети и размена искустава додатно су посведочили да истински научни дијалог своју пуноту достиже у заједници, међусобном поштовању и љубави.

Рад Светодуховског богословског скупа је настављен и сутрадан кроз нове тематске сесије, научна излагања и дискусије посвећене различитим аспектима богословске и психолошке антропологије. Учесници су у наставку скупа разматрали питања односа душе и тела, духовног искуства, идентитета, слободе и савремених психолошких изазова, чиме су додатно продубили научни и богословски дијалог започет на свечаном отварању овог значајног научног сабрања.

Извор: bogoslovski.ues.rs.ba