Божанским Оваплоћењем Спаситеља отпочела је борба са грехом и смрћу. Његовом крсном смрћу свету је даровано спасоносно ступање у борбу, док су се Његовим силаском у доњи свет отворила врата адова, да би Његовим светлоносним Васкрсењем била потврђена победа.

Христос је васкрсао и отворио нам врата Раја, васкрсао је светао и прекрасан, нетрулежан, богомоћан и непорочан својим телом у којем се скривала сва сила небеса (Кол 2, 9). Свети Атанасије Велики каже да Господу није приличило да Његово тело дуго обитава у гробу; оно је било тамо онолико колико је било потребно због Његове борбе са смрћу, да би показао да је стварно мртав. А у трећи дан Христос је васкрсао, заоденут символима победе над смрћу, то јест нераспадљивошћу и бестрашћем. Господ је васкрсао из гроба красан, сјајан и светлозаран, и осветлио је свет нетварном светлошћу своје Божанске силе. Зло је помислило да је умртвило Цара Славе, али је Он својим Крстом и Васкрсењем обновио човечанство. Јер се Вакрсењем завршило Оваполоћење као откривање Живота у човечанској природи. Христовим Васкрсењем из мртвих поново је тријумфовало Божанско човекољубље. Подстрекивани од човекоубице - ђавола, људи су покушали да Бога учине смртним, а Бог је Васкрсењем учинио људе бесмртним. Распети Бог је васкрсао и умртвио смрт. И тада је бесмртност прокључала и потпуно је заоденула човека. Човек је био спасен чим је био ослобођен од греха и духовне смрти коју је грех изазвао и увео у свет. Дакле, као што је смрт потекла од једног човека и прешла на сав човечански род, тако се и начело Васкрсења кроз Једног, то јест Богочовека, распространило на васцело човечанство.

Из Васкршње поруке Епископа шумадијског Јована