Слава Вождовачког храма
На празник Светих цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава началствовао је светом Литургијом у цркви посвећеној тим дивним светитељима на Вождовцу.
Саслуживао је архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, са презвитерима и ђаконима Архиепископије београдско-карловачке уз молитвено учешће многобројног верног народа.
- Кроз свето причешће постајемо заједничари са самим Господом нашим Исусом Христом. Стога свака црквена заједница сабрана на Литургији није ништа друго него само Тело Христово, коме је глава управо Христос. На светој Литургији, дакле, постајемо једно међусобно, али постајемо и једно са самим Господом Исусом Христом. То су знали хришћани од првога дана, од Тајне вечере, па на даље. Међутим, није било једноставно и лако у сваком времену сабирати се у име Господње. Некада је то сабирање носило са собом ризик чак и губитка живота. Позната су нам гоњења Цркве и хришћана у првим вековима, хиљаде и стотине хиљада мученика који су страдали само због тога што су се сабрали да прославе име Исуса Христа. Стога је и настала пракса у Цркви да се Литургија служи на гробовима мученика, а онда када се хришћанство раширило и када више није било толико гробова мученичких, отпочело се са праксом полагања светих моштију мученика у часну трпезу у олтару, те је поново свака света Литургија саврашавана и савршава се на гробу светих мученика - беседио је владика Сава и подсетио:
- Свети цар Константин, кога данас прослављамо, управо је царовао у том периоду када је Црква Христова у Римском царству гоњена, мучена, прогањана, када је цар покушавао и силом да примора хришћане, не да се клањају живом Богу, не да гаје веру у Онога који је створио свет и човека, не да исповедају Христа Исуса као Господа, него да се клањају самоме цару. Константин Велики је прекинуо ту праксу. Он је дао хришћанима слободу чувеним Миланским едиктом 313. године. Прослављамо и његову мајку, царицу Јелену, која је у Јерусалиму пронашла Крст Часни и Животворни, дрво на коме је распет на Голготи Господ наш Исус Христос. Пронашавши тај крст, излила се благодат на целу васељену. Крсту Господњем се клањамо, Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина. Крст Господњи је и духовни штит и духовно оружје и оруђе сваког хришћанина, да борећи се у себи и око себе против свог највећег непријатеља, против греха, против сујете, против гордости, против свог ега, Крст Христов је оружје којим побеђујемо, јер Крст Христов није ништа друго него вера у Христа Распетог и Васкрслог.
Извор: ТВ Храм
https://youtu.be/xHZjV_-zsUA
Саслуживао је архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода, са презвитерима и ђаконима Архиепископије београдско-карловачке уз молитвено учешће многобројног верног народа.
- Кроз свето причешће постајемо заједничари са самим Господом нашим Исусом Христом. Стога свака црквена заједница сабрана на Литургији није ништа друго него само Тело Христово, коме је глава управо Христос. На светој Литургији, дакле, постајемо једно међусобно, али постајемо и једно са самим Господом Исусом Христом. То су знали хришћани од првога дана, од Тајне вечере, па на даље. Међутим, није било једноставно и лако у сваком времену сабирати се у име Господње. Некада је то сабирање носило са собом ризик чак и губитка живота. Позната су нам гоњења Цркве и хришћана у првим вековима, хиљаде и стотине хиљада мученика који су страдали само због тога што су се сабрали да прославе име Исуса Христа. Стога је и настала пракса у Цркви да се Литургија служи на гробовима мученика, а онда када се хришћанство раширило и када више није било толико гробова мученичких, отпочело се са праксом полагања светих моштију мученика у часну трпезу у олтару, те је поново свака света Литургија саврашавана и савршава се на гробу светих мученика - беседио је владика Сава и подсетио:
- Свети цар Константин, кога данас прослављамо, управо је царовао у том периоду када је Црква Христова у Римском царству гоњена, мучена, прогањана, када је цар покушавао и силом да примора хришћане, не да се клањају живом Богу, не да гаје веру у Онога који је створио свет и човека, не да исповедају Христа Исуса као Господа, него да се клањају самоме цару. Константин Велики је прекинуо ту праксу. Он је дао хришћанима слободу чувеним Миланским едиктом 313. године. Прослављамо и његову мајку, царицу Јелену, која је у Јерусалиму пронашла Крст Часни и Животворни, дрво на коме је распет на Голготи Господ наш Исус Христос. Пронашавши тај крст, излила се благодат на целу васељену. Крсту Господњем се клањамо, Крст Господњи је знак победе сваког хришћанина. Крст Господњи је и духовни штит и духовно оружје и оруђе сваког хришћанина, да борећи се у себи и око себе против свог највећег непријатеља, против греха, против сујете, против гордости, против свог ега, Крст Христов је оружје којим побеђујемо, јер Крст Христов није ништа друго него вера у Христа Распетог и Васкрслог.
Извор: ТВ Храм
https://youtu.be/xHZjV_-zsUA
Најновије вести
04.10.2025 16:54
Патријарх српски Порфирије свечано дочекан у Марибору
04.10.2025 07:02
Свети апостол Кодрат
03.10.2025 07:02