Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је освештао звоно за храм Светог Георгија у Краљевом Долу, у селу Горовићи и том приликом поручио да ова древна светиња, иако је била разрушена, никад није изгубила на својој светости, да су нас њени темељи и молитвено заступништво Светог Георгија Победоносца надахнули да сложно, у радости, не штедећи труда и средстава учествујемо у њеној обнови.

„Када освећујемо звоно то је велика радост, па између осталих молитава, читамо и молитву да звоњење овога звона одгони све стихије и громове и муње и да благотворно утиче на атмосферу, на ваздух и на сву околину.  То се односи и на природне појаве,  али и на духовне буре које могу настати у народу и у души свакога човека. Буре и ветрове и ратове унутрашње које има човек сваки у својој души, може утишати само молитва, а ово звоно је предвиђено да служи за молитву и да се са његовим освештаним звуком удружују молитве и да тако добија силу и његов звук, од молитава које се Богу приносе у овоме светоме храму, јер да није тако, његов звук као ни било који други звук не би имао силу, али када служи за молитву његово звоњење добија благотворну силу, препорађа душе људске, зауставља буре и искушења и у људској души и да успоставља мир и поредак у целој творевини“.

Митрополит Јоаникије на крају је монахињама и свима сабранима пожелео да обнова храма свима буде на здравље, спасење и радост и да се са обновом храма и ми духовно обнављамо у љубави и братској слози.

Стара цр­ква-тврђава Све­тог Георгија у Кра­ље­вом до­лу, у се­лу Го­ро­ви­ћи, јед­на је од 65 цр­ка­ва у Гр­бљу. Свети Георгије иначе није крсна слава ниједног братства у селу. Мештани не памте предање о настанку ове цркве која је пострадала још у средњем веку, а стари записи кажу да су ту давно сахрањивани Луштичани. Младен Црногорчевић у својој студији Цркве у Грбљу наводи: „Сасвим малена црква, јер надограђени део сачињава препрату, која је дужа од цркве. На иконостасу је забиљежена година 1804, биће од Георгија Даскаловића од Рисна. У цијелој околици има големих оклопница у великом броју“.

Иконе на иконостасу су у првој половини 19. века радили и Ђорђе и Христофор Рафаиловић, наводи страница „Бококоторска сликарска школа“. Црква је још више пострадала у великом земљотресу 1979. године, када се потпуно урушио њен кров који је до тада делимично постојао над бродом и припратом, па је светиња остала у рушевинама, запуштена и препуштена зубу времена. Об­но­ву светиње је по­кре­нуо архимандрит Бе­не­дикт (Јовановић), док је још био игу­ман ма­на­сти­ра Ми­хољ­ска Пре­вла­ка и ко­ји је 2015. го­ди­не на Ђур­ђев­дан уну­тар оста­та­ка цр­кве служио свету Ли­тур­ги­ју на новопостављеној плочи Часне трпезе. Под­но цр­кве, на ли­ва­ди, са­гра­дио је ма­ли ко­нак, ке­ли­ју, где су по­вре­ме­но бо­ра­вили мо­на­си са Пре­вла­ке и мо­на­хи­ње ма­на­сти­ра Ру­сто­во, а темељнија обнова светиње је започета 2020. године.

Извор: Митрополија црногорско-приморска