Будимо молитвеници који ће Божју милост призвати не само на наш род, него и на земљу Аустралију

Објављено 13.10.2026
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита аустралијско-новозеландског г. Силуана одржана 13. октобра 2026. године у манастиру Новом Каленићу

Високопреосвећени и Преoсвећени оци, сестро монахињо, уважене чланице нашег Кола српских сестара, многоцењена и љубљена браћо и сестре, драги светосавци!

Велика је радост вечерас у овом манастиру, у коме смо се окупили после предивних дана богослужбених молитвених сабрања у мелбурнском намесништву, у једном Светосавском манастиру и храмовима, а ево сада у другом Светосавском манастиру, сестринском манастиру, Новом Каленићу, великом центру окупљања српског народа на овим просторима већ више деценија.

И данас се радује патрон ове свете обитељи, Свети Сава, данас се радује и Игуманија Пресвета Богородица Тројеручица, Игуманија свих наших манастира, јер Њен трон је у Хиландару. Данас се радује пре свега Господ, јер види браћу на окупу, види браћу и сестре, види своју Цркву на окупу. Данас се радују и архијереји који су столовали у овом манастиру, радују се овом нашем сабрању јер су они ка овоме тежили.

Тежили су ка јединству српског народа, тежили су тамо где једино може српски род наћи своје јединство, а то је око трона Светог Саве, у загрљају и окриљу своје Мајке Цркве, у загрљају и окриљу самог Господа Христа, Његовог светог Јеванђеља и свега онога што се зове истина православља. И поред турбулентних времена – таква је историја дијаспоре, а таква је и историја Цркве, било је разних изазова и ветрова који су дували кроз историју пловидбе лађе неуништиве Цркве Христове – али Господ је опет сабирао своје. Као што је желео да сабере и род израиљски када је гледао и оплакивао Јерусалим, тако је често Господ и проливао сузе желећи да се српски народ врати своме јединству, Њему. Али ево, Богу хвала, овде је вечерас у овом манастиру Патријарх Српске Цркве, браћо и сестре.

Четрдесет и шести наследник трона Светог Саве је овде међу нама. Можда нисмо свесни какав је благослов који имамо ми вечерас овде, посебно ми овде у ужем друштву сабрани, да примимо благослов од Његове Светости, да будемо у његовом присуству и да, ако Бог да, ових дана доста тога примимо као поуку и охрабрење, јер то је потребно свима нама на овом континенту. Ми смо географски најудаљенији од наше матице, али смо у потпуном саживљу кроз наше храмове и манастире са нашом матицом. Нераскидиво смо везани, само треба неко да нас подсети на то, а то нас подсећа наша света Литургија, храмови наши, а и оваква сабрања која су изузетно важна. Ова посета Његове Светости јесте посета родитеља својој деци, јесте јасан сигнал и јасна реч да Мајка Црква брине о својој пастви и поред толиких обавеза и задужења које носи служба Његове Светости. Наш Патријарх чуо наш вапај са Петог континента: Архипастиру и оче наш, желимо Вашу посету, желимо да осетимо Ваш загрљај! И, ево, браћо и сестре, каква радост! И поред Патријарха, ево и друге браће архијереја овде, уважени митрополити и епископи, и млади, и дугогодишњи, и еминентни, а пре свега у свом чину и благодатном достојанству које носе у служењу Светој Цркви. Они су овде вечерас са нама и потврђују да је Мајка Црква и Мајка Србија са нама, да смо ми сви једно, да превазилазимо границе и  дистанце у физичкој сфери, јер оно што је духовно нас повезује и све препреке превазилази. Као што је Његова Светост говорио у Мелбурну: „Једна је зона, а то је зона наше љубави“.

Дакле, и овде је држава Србија са нама у личности и лику нашег дивног амбасадора, господина Радета, кога опет и опет исто поздрављамо и упућујемо му захвалност за његов труд и залагање да се корпус српског народа овде ојача, да будемо што јачи у јавној сфери. Много је у том правцу Његова Екселенција учинио. Ево, данас смо имали заиста изузетан пријем у Парламенту, где је препознат наш Патријарх српски не само у оквирима онога што чини у Србији и српским земљама, него и ван тога, у оквирима онога што се тиче ширег друштва и света.

Наш Патријарх је пре свега монах, али је уједно и интелектуалац, који наравно као монах то прикрива. Наш Патријарх је доктор наука, али то није нешто што он потенцира или ставља на прво место, него ставља на прво место Христа. То је управо оно што треба да буде пут српског рода, а ми смо благословени да имамо ту здраву реч, засољену у ово време заиста када је све обљутавило. „Ако со обљутави, чиме ће се посолити? Биће ни за шта, избациће се напоље“. Дакле, врло је важно да имамо овакву реч и беседу нашег Патријарха који храбри и нас, његову млађу браћу и саапостоле, ма где се налазимо, свако на свом месту, а и наше свештенике који су много тога преко себе изнели, посебно у нашој дијаспори, заједно са народом нашим, кога исто ова реч теши и храбри.

Ми смо Вашој Светости вечерас благодарни Вама, али уједно благодарни овом народу овде. То је Црква наша, то су верници наше помесне Цркве. То желимо рећи, наше помесне Српске Цркве. То су духовна чеда њена. Они су ти који су показали велику љубав према овој светињи, посебно од како је задњих година овде кренула велика обнова и радови. Просто се сами јављају људи, видимо да Мајка Божја и Свети Сава наравно дотичу срца, и народ осећа да је ово њихов најдрагоценији кутак, парче неба на земљи, и желе да помогну.

Вечерас желимо Вама, драга браћо и сестре, да кажемо једно велико хвала! Желимо да изразимо своју благодарност ове вечери и овим сабрањем, овим сусретом и овом молитвом за све оно што сте учинили и што чините за добробит не само ове светиње. Знам ја овде све вас прилично добро, знам колико ваша љубав зна да допре и до других држава и места, да не говоримо до матице. Знам колико сте помогли и помажете. Моја молитва је да вам Господ то све умножи и узврати, пре свега на спасење, а уједно и да вас благослови Света Мајка из Њеног трона овде и Свети Сава, патрон ове светиње. Дарујући овој светињи, ви се заправо уграђујете у оно што се зове пут Србинов, пут Немањића, пут немањићког неимарства, пут љубави према Богу и свом роду и светињама које нас преображавају и уносе у овај свет светлост преко потребну, лечење и исцељење преко потребно човечанству.  И зато треба да знамо да су ове светиње ту да нама помогну у нашем духовном лечењу, опоравку, преображењу, узрастању, да помогну, можемо рећи и тако, лечењу овог друштва, јер свака светиња је једна буктиња која гори у мраку, један светионик и једна болница духовна где се лечимо. Богу хвала што сте вашом љубављу уложили све оно што се зове труд, жртва, одрицање – а то је опет збирно у једној речи: љубав – даривали Богу и овој светињи, а и на другим местима, а све опет на добро нашег рода и свих оних који желе да дођу до познања истине, који желе да се упознају са светим православљем.

Овај мозаик који стоји у порталу храма јасна је порука српском роду. Нема двојице Светог Саве, немамо два архиепископа или располућеност неку. Дакле, један је Свети Сава и тим путем нас он позива да идемо, да се миримо, да се уједињујемо и да тежимо да чинимо оно што је на добро нашег корпуса, нашег народа овде на овим просторима. Хвала Богу, видимо плодове тога, а то је све милост Божја, то је љубав Ваша и то је сазревање наше као народа православног на овим просторима.

Желим посебно да пожелим снаге и здравља и нашој сестри монахињи, која на својим плећима нејаким овде носи много тога. Пре свега оно што се не види, а што је најважније, носи правило молитве. Јер нема манастира без молитве. То је само икебана, то је само нека шкољка, све шљашти и изгледа лепо, а ако нема пулса, не постоји суштински ту ништа. И зато треба да препознамо као народ да је молитва најважнија и да је потребно подржати монаштво, а наравно и да се монаштво потруди да буде још боље и да разуме народ, али да и ми разумемо оно што је наш примарни циљ овде, а то је да будемо молитвеници који ће Божју милост призвати не само на наш род, него на ову земљу.

Без молитве нема човека. Једноставно, гасимо се. Све постаје само карикатура хришћанства. Зато смо, браћо и сестре, благодарни што имамо наше светиње.

Желим, Ваша Светости, још једном да Вам заблагодарим на Вашем доласку у нашу Митрополију, својој духовној деци Аустралије и Новог Зеланда – ми не раздвајамо Нови Зеланд, то је наша епархија, били су, Богу хвала, и у Мелбурну верници са Новог Зеланда и примам молитвене поруке ових дана и од њих и са свих страна. Хвала Вам на љубави, на Вашој жртви, на молитви, на разумевању. Желимо да Вам са овог места поново и изнова упутимо речи наше синовске благодарности и жеље да долгоденствујете на трону светосавском и да управљате светом Црквом на многа и блага лета. Ви сте онај који у ово време вртоглаво одговорно седите на трону Светог Саве и потребно је да се сви молимо за Вас и да Вам дамо нашу подршку. Браћо и сестре, молимо се за нашег Патријарха да му Господ да снаге да изнесе свој крст служења Богу и роду до краја. Амин, Боже дај. На многаја љета!