Два свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака (деце парохијана, међу којима већина из тамошњег братства Поповића) живи су спаљени 1688. године у цркви Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза које је претрпела османлијска војска тих месеци од брдских племена, нарочито од Куча.

Њихове мошти су сакупљене и похрањене под свети престо цркве Светог Георгија под Горицом. Кроз читаво време турског ропства мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године када су са великом чашћу и народном литијом пренете у обновљени храм Светог Георгија у Момишићима. Године 1995. њихове мошти су пренесене у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су верном народу изнесене на целивање на празник Светих четрдесеторице мученика севастијских (Младенци) 2006. године, након што их је митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном ћивоту лево од иконостаса у момишићком храму Светог Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену.

Тропар глас 4.