Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 24. августа 2025. године свету архијерејску Литургију у цркви Светог Стефана Дечанског у Железнику.

После читања светог Јеванђеља Светејши Патријарх је најпре подсетио на значај учешћа у светој Литургији, нагласивши да: Где год је света Литургија, ту је сам Господ Исус Христос, то је тајна Царства Небеског. Беседећи о прочитаној јеванђељској причи о два дужника (Мт 18,23-35), Његова Светост је истакао да Господар из приче представља самог Бога, а први слуга представља свакога од нас:

– Сви смо од Господа добили неизмерно много дарова који су нам дати да би смо кроз њих постали учесници и становници Царства Божјег. Како? Тако што верујемо Богу, што га љубимо читавим својим бићем, што се трудимо да живимо у складу са путевима и смерницама које нам је Он дао да нам буду помоћна средства у нашем животу. Ти путеви и смернице нису ништо друго него наше природно стање. А како ми то волимо Бога, како ми то слушамо Његове смернице и испуњавамо Његове заповести и како то постаје наш живот? Како се то види? То се најлакше и најједноставније види у нашим међусобним односима, у нашем односу према ближњем. Када сретнемо ближњег, другог, свог брата и сестру, ми имамо прилику да посведочимо, да их волимо као саме себе, да испуњавамо заповест Божју. Имамо прилику да разумемо да нам ближњи није супарник, да нам ближњи, не дај Боже, није дат да га мрзимо, да нам буде непријатељ, ма колико био другачији и ма ко он био, јер сваки човек је икона Божја, у сваког је утиснут печат Христов. И свако нам је, у том смислу, дар и свако нам је, у том смислу, брат или сестра. Колико ми волимо Бога показаће се управо у тим нашим међусобним односима, колико муж воли своју жену, колико жена воли мужа, колико они воле своју децу, колико деца воле своје родитеље, колико волимо своје комшије или људе са којима радимо на послу.

– Само у сусрету праштања, у загрљају једних са другима, без обзира на разне препреке које постоје међу нама, ми ћемо посведочити да смо народ Божји. Али не само то, него ћемо тајну Царства Небеског живети овде и сада. И када нас Господ позове Њему у сусрет, нећемо доживети то да нам Његово Царство буде страно, и нећемо имати утисак да смо тамо вишак, него напротив, знаћемо да смо добродошли и да је то смисао, пуноћа и циљ нашег постојања уопште – беседио је Светејши Патријарх Порфирије чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Алексеј; архимандрит Прокопије (из Антиохијске Православне Цркве); протонамесници Горан Мишановић, Синиша Тривић и Александар Гагић; јереј Милош Виленица, старешина храма; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакони Василије Перић и Лазар Симић.

+++

Црква Светог Стефана Дечанског у Железнику саграђена је 1906. године на месту старог сеоског гробља у Железнику, а темељи су освештани 1905. године. Главни ктитор цркве Светог Стефана Дечанског била је Катарина Јовановић из Београда. Поред ње, значајан допринос дали су и општина Железник, као и мештанин Радован Радојевић.

Храм је освештан 16. априла 1906. године од стране Митрополита београдског Димитрија, а освећењу цркве је присуствовао краљ Петар I Карађорђевић. Трудом ктиторке Катарине Јовановић, црква је 1909. године издвојена из остружничке и формирана је посебна железничка парохија.

Током борби 1914. године, црква је опљачкана и оштећена, а служила је и као болница за рањенике. У знак сећања на 210 жртава из Железника током Великог рата, у порти цркве подигнут је споменик. У крипти храма налази се и породична гробница ктиторке Катарине Јовановић.