Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 14. септембра 2025. године у храму Светог Саве на Врачару светом Литургијом и молебном поводом почетка нове школске године.

После читања јеванђељског одељка, Патријарх Порфирије је нагласио да главна тема сваког од нас, а уједно и главна тема Јеванђеља, јесте тема Царства Небеског:

– Господ наш на различне начине у сликама представља тајну Царства Небеског. Овде је приказује као свадбу и наравно да то није случајно, јер Царство Небеско је пуноћа, радост и слава, а свадба јесте догађај када се сви радују, када сви који учествују у свадби заборављају на неприлике, на невоље, на тешкоће, на искушења која их сналазе у свакодневном животу, заборављају и међусобне неспоразуме. Сабирају се људи различитих слојева, различитог статуса у друштву, по образовању или по иметку, једни другима не замерају и праштају ако је било некаквих несугласица, јер сви су дошли на свадбу да се радују због догађаја који се збива. Сви су дошли да учествују у радости домаћина, у радости оних који ступају у брачну заједницу. Дошли су да успоставе суштински однос, комуникацију, сви једни са другима, а све кроз женика, кроз оног који ступа у брачну заједницу.

Светејши Патријарх је нагласио да нам Господ управо том сликом не само представља тајну Царства Небеског већ и јасно говори да оно што је једино сигурно јесте да свадба, тј. Царство Божје, да је Господ онај који је Цар и који влада, али влада љубављу и зато позива све да дођу на свадбу, тј. све позива да дођу у познање истине, да буду учесници Царства Божјег, Царства Небеског.

– Међутим, ми добро знамо да постоје многи који се одазивају том позиву, али постоје и они који тај позив одбијају тражећи различите изговоре, као у данашњој причи: један је заузет и изговара се својим пословима, куповином њиве, други куповином стоке, трећи разним другим пословима, а неки су чак и брутално поступили у односу на оне који су дошли да донесу позив цара. Убили су их, понижавали, одбацивали. Дакле, сви су позвани, али не одазивају се сви. Изговарање није ништа друго него показатељ бриге у својим индивидуалистичким, посебним, личним потребама, а не придавања пажње потребама ближњег и позиву ближњег за заједницу и за општење – истакао  је Патријарх појаснивши:

– Многи одбијају позив Божји, јер виде себе као меру и као мерило свега онога што јесте и што се догађа, виде себе као мерило живота и постојања. Виде свој суд као једини, први, почетни, најважнији и главни суд одбацујући чињеницу да Царство Божје постоји, да свадба постоји, да смо на њу позвани и да у тој свадби важе сасвим другачији критеријуми, параметри и мерила од оних које појединачно и индивидуалистички свако поставља себи као правило и као циљ свог живота. Будући да нико неће моћи да избегне позив и будући да нико неће моћи у том позиву да избегне сусрет са Оним који позива, тј. Његов загрљај и Његову љубав, многи који се одазивају, макар и слабашни, немоћни, грешни и погрешни, обрадоваће се том загрљају, том сусрету и тој заједници са Оним који позива у Царство Божје, који позива у свадбени загрљај. А ни они који су имали изговоре, тј. који су се определили да њихово појединачно, индивидуалистичко правило, корист и интерес буду важнији од заједнице, ни они неће моћи да избегну загрљај љубави, чврсти загрљај љубави који ће за њих постати вечно страдање, тј. вечна мука. Неће им бити пријатан тај загрљај, јер га нису желели.

– У овој причи јасно је да смо сви позвани, а да само од нас зависи да ли ћемо бити учесници заједнице са Богом и заједнице са ближњима, заједнице љубави, а тиме и учесници пуноће, лепоте, радости и савршенства вечног Царства Божјег, које ћемо таквим својим опредељењем не само већ сада и овде наслутити и окусити, него и учествовати у њему читавим својим бићем, јер граница између неба и земље за оне који имају очи вере отворене не постоји – закључио је Светејши Порфирије.

***

На крају свете Литургије узнесене су молитве поводом почетка нове школске године.

– Нека је на здравље и спасење свето Причешће и молитва. Помолили смо се за успешан почетак нове школске године, али не само за почетак него и за читав ток и трајање школске године. Ја честитам свима који су уписали прве разреде било основног, било средњег, било високог образовања, али и свима осталима, желећи најпре да и ова школска година, као и свака, буде пре свега година у којој се учимо доброти, у којој се учимо лепоти, у којој се учимо врлини, у којој се учимо поштовању једни других, у којој се учимо милосрђу, у којој се учимо свакој врлини. То желим свим ученицима, али исто тако то желим и онима који уче, учитељима, наставницима и професорима – поручио је Патријарх српски г. Порфирије и нагласио:

– Све то не само да је могуће, него јесте и најважнији и главни задатак. Да имамо врлину и доброту, да се учимо да будемо сваког дана бољи од себе, најбољи што можемо - то је смисао живота. Без тог смисла као предуслова стицања сваког другог знања и сваке друге вештине, чак и ако имамо највеће успехе у вештинама и знањима, они ће највероватније и најчешће бити најпре нама на штету, а самим тим неће добра донети ни ближњима. Дакле, пре свега мир! Њему да се учимо и њега да стичемо у свакој школи. Љубав! Њу да сведочимо у сваком тренутку и у свакој школи. Осећања ближњег као присуства Божјег пред нама и у нама да се учимо сваког дана и у свакој школи. То је оно за шта се молимо и што желимо од свег срца свој деци, али и свима нама, да би онда и знање, информације и све што учимо и што стичемо могло да буде употребљено на спасење, пре свега и изнад свега, сваког од нас појединачно, а онда и свих људи. Нека је благословен почетак нове школске године и нека сте сви благословени!   

***

Светејшем Патријарху су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи моравички Тихон и липљански Доситеј; протојереји-ставрофори Лука Новаковић и Димитрије Касапис; протојереј Ненад Јовановић, Драган Шовљански, Предраг Продић и Иван Штрбачки; јереји Петар Макал из Пољске Православне Цркве, Стеван Јовановић, Мирослав Васић и Бранислав Кличковић, кога је Патријарх српски том приликом рукопроизвео у чин протојереја; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић, Синиша Дувњак, Марко Поповић и Никола Рашковић.