Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је посетио на Савиндан, после свете Литургије коју је служио у храму Светог Саве на Врачару, Православни богословски факултет у Београду, где је благосиљао славски колач и присуствовао свечаној додели диплома студентима те највише образовне установе Српске Православне Цркве. 
 
Честитајући празник декану, протојереју проф. др Србољубу Убипариповићу, професорима и студентима Православног богословског  факултета, Патријарх српски г. Порфирије је нагласио да се о Светом Сави се може говорити много и на много начина и да многи од начина откривају по један део његове личности:
 
– Наравно, постоје и путеви и начини разумевања и приступа Светом Сави који имају не за циљ да афирмишу личност Светог Саве, него да је дискредитују и таквих је приступа кроз историју било, а нажалост, има их и данас. Међутим, било како да говоримо о Светом Сави, не можемо га разумети - говорим то у закључку - у односу на све што чујемо ових дана и у односу на оно што смо чули од уваженог декана. Не можемо га разумети без личности Господа Христа и Јеванђеља Његовог. А то у суштини значи да не можемо разумети Светог Саву без квинтесенције Јеванђеља, а што је заповест о љубави.
 
– Свети Сава не би био оно што јесте да није до краја у потпуности прихватио позив Божји кроз заповест о љубави, да није читаво своје биће из љубави према Господу,  као уздарје на љубав Божју, посветио Њему, Једноме Господу и Спаситељу Христу, да није у складу са том љубави проистекла и његова љубав у односу на сваког човека и у односу на сву творевину Божју, да није сваку личност, сваку икону Божју, доживео као свог ближњег, и наравно да све то није утемељио на ономе што јесте почетак и крај духовног живота, на ономе што јесте почетак и крај творевине Божје, а то је хармонија, то је спасење, то у ствари једном речју значи мир, тј. да није довео у склад и у потпуни мир свој однос према Створитељу, према Богу, према Господу Христу, и да није опет успоставио мир који је резултат тог мира у вертикали са собом, са ближњима и са читавом творевином – поручио је предстојатељ Српске Православне Цркве и закључио:
 
– Зато је и могао, иако у суштини млад, као човек љубави, као човек мира, као човек просвећен светлошћу и светлошћу Божјом да постане учитељ свима. Учитељ или учитељица свима јесте тајна мира, тајна љубави, тајна врлине. То је тајна Господа Христа. Онај који је задобио Христа, тај може бити онда параметар, критеријум и свима који су са њим и који су око њега. То је управо Свети Сава показао на сваком пољу свог деловања, а најпре на пољу успостављања мира између двојице браће који су били завађени ни око чега другог него око власти, завађени до крви, спремни да се до искључивости супротстављају један другом. Међутим, Свети Сава је то успео не зато што је имао умеће, не зато што је имао интелигенцију, не зато што је био способан - а и због тога - него пре свега због тога што је био мироносац, што је био носилац мира Божјег, а онда самим тим и миротворац.  
 
– Нека би Госпо дао да и ми, покривени молитвом Светог Саве и надахнути њиме, идемо његовим путем, путем љубави, путем истине, правде и мира, како бисмо онда могли да једни друге видимо као дар Божји, да читав свет и творевину видимо као могућност спасења, као дар Божји и као предукус Царства Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа. Нека је срећна слава! Живели на много година! – молитвена је порука којом је Његова Светост г. Порфирије окончао своју празничну поуку сабранима у амфитеатру Православног богословског факултета у Београду.