Пред надлежним државним органима америчких савезних држава Илиноис, Индијана, Охајо и Пенсилванија у, периоду од 2017. до 2020. године, спроведени су поступци уписа у евиденцију непрофитних секуларних корпорација (организација) пет манастира који од њиховог оснивања припадају Српској Православној Цркви.

Манастир Светог Саве у Либертивилу је основан 1923. године, манастир Пресвете Богородице у Шејдленду 1950. године, манастир Сабора Светог архангела Гаврила – Нова Марча 1969. године, манастир Покрова Пресвете Богородице – Нова Грачаница на Трећем језеру 1977. године и манастир Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу 1990. године.

Пред Државним секретаром савезне државе Илиноис 2017. године спроведен је поступак уписа у евиденцију секуларних непрофитних корпорација манастира Светог Саве у Либертивилу и манастира Покрова Пресвете Богородице – Нова Грачаница на Трећем језеру. Пред Државним секретаром Савезне државе Индијана је 2018. године спроведен поступак уписа у евиденцију секуларних непрофитних корпорација манастира Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу. Прве измене и допуне оснивачких аката и статутâ три наведена српска православна манастира, који се налазе у канонској јурисдикцији Његовог Преосвештенства Епископа новогорачаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, извршене су 2020. године.

Пред Државним секретаром савезне државе Охајо је 2019. године спроведен поступак уписа у евиденцију секуларних непрофитних корпорација Манастира Сабора Светог архангела Гаврила – Нова Марча у Ричфилду. Пред Државним секретаром савезне државе Пенсилванија 2019. године је спроведен поступак уписа у евиденцију секуларних непрофитних корпорација манастира Пресвете Богородице у Шејдленду. Прве измене и допуне оснивачких аката и статутâ два наведена српска православна манастира, који се налазе у канонској јурисдикцији Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, извршене су 2020. године.

До краја прве половине 2022. године, пред државним секретарима четири наведене савезне државе су заведене друге по реду измене и допуне оснивачких аката и статутâ пет манастира Српске Православне Цркве. Надлежни државни органи из четири савезне државе су, у складу са сопственим законским процедурама, издали уверења о прихваћеним изменама и допунама оснивачких аката за пет манастира Српске Православне Цркве који се налазе у саставу Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке и Епархије источноамеричке Српске Православне Цркве. Изменама и допунама оснивачких аката и статутâ пет манастира Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава су извршене одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве АС бр. 53/зап. 95 од 29. маја 2021. године и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бр. 1653/зап. 1123 од 21. децембра 2021. године.

Као и приликом стручне припреме измена и допуна оснивачких аката за три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава, и приликом припреме изменâ и допунâ оснивачких аката за пет наведених манастира Српске Православне Цркве пажња је посвећена њиховом историјату, црквено-правном и правном субјективитету и, на крају, континуитету њиховог правног субјективитета у правном поретку Сједињених Америчких Држава. Ради отклањања било каквих недоумица, у оснивачким актима сваког од пет наведених српских манастира је јасно назначено да су то манастири Српске Православне Цркве који се налазе на подручју канонске јурисдикције три епархије које је основао Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве. Прописано је и да се наведени манастири налазе у оквиру црквено-правног поретка Српске Православне Цркве и да се управљају на основу Светог Писма и Светог Предања, у складу са учењем Свете Православне Цркве, Светим канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве и одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Манастири припадају Српској Православној Цркви која је аутокефална и има достојанство/ранг Патријаршије. Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве су, сходно Уставу Српске Православне Цркве, највиши црквени органи.

Манастири су, сходно Уставу Српске Православне Цркве, црквено-правни и правни субјекти и као такви су нормирани Уставом Српске Православне Цркве. У оснивачким актима свакога од пет наведених манастира је, такође, цитирана пресуда Врховног суда Сједињених Америчких Држава бр. 426 U.S. 696 (1976) којом је Српска Православна Црква од стране највишег судског органа Сједињених Америчких Држава призната и препозната као „јерархијска црква” са јасним указивањем да се одлуке које доносе њени највиши јерархијски органи, тј. одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода признају као коначне и обавезујуће у правном поретку Сједињених Америчких Држава и да не подлежу ревизији и тумачењу секуларних органа и судова у тој држави. Даље, прецизно је наведено да се манастири налазе у оквиру епархија Српске Православне Цркве, а указано је и на њихову органску и организациону везу са епархијом којој припадају, надлежним епархијским архијерејем и епархијским органима. Простор канонске јурисдикције епархија Српске Православне Цркве је коначно утврђен одлукама Светог Архијерејског Сабора од 2009. и 2011. године.

Ни приликом изменâ и допунâ оснивачких аката и статута пет манастира Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава уопште није задирано у организацију и имовину епархија и манастира. Организација манастирског живота је остала иста, а управљање манастирском имовином је, као и до сада, у надлежности манастирских управа, а под непосредним надзором епархијских архијереја и епархијских органа и врховним надзором Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Сходно Уставу Српске Православне Цркве, манастирска имовина спада у посебну црквену имовину којом се може управљати и располагати искључиво у складу са Свештеним канонима Православне Цркве и Уставом Српске Православне Цркве.

На крају, важно је да се нагласи да је изменама и допунама оснивачких аката и статута пет манастира Српске Православне Цркве, у складу са Уставом Српске Православне Цркве и одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у америчком правном поретку и правно потврђено и заштићено да је оснивач свакога од пет манастира Српска Православна Црква, а не било које физичко лице.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић