Поглавар Руске Цркве служио Литургију у Богородичином манастиру у Казању
На празник јављања иконе Пресвете Богородице у граду Казању (1579.), 21. јула 2025. године, током посете Митрополији татарстанској, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил је служио свету Литургију у Саборном храму иконе Богородице Казањске у Богородичином манастиру у Казању.
По доласку у Саборни храм, поглавар Руске Православне Цркве се поклонио моштима Светог Варсануфија, Епископа тверског и чудотворца казањског, и икони Мајке Божје Казањске. Његовој Светости су саслуживали: митрополити воскресенски Григорије Воскресенски и казањски и татарстански Кирил; епископи чистопољски и нижњекамски Пахомије, алметјевски и бугулмски Методије, раменски Алексије и набережњечелни и елабушки Гаврило; свештеномонаштво и свештенство Митрополије татарстанске митрополије и града Москве.
У знак признања за допринос развоју односа између Цркве и државе и помоћ Митрополији татарстанској, председник Републике Татарстан Р.Н. Миниханов је одликован Орденом славе и части првог степена.
Саборни храм иконе Богородице Казанске у Богородичком манастиру у Казању је изграђен 1798-1808. године према пројекту И.С. Старова од стране архитекте Ф.Е. Јемељанова на месту древног храма из 1595. године. Године 1932. храм је дигнут у ваздух, а 1942. године је отворена фабрика дувана на манастирском имању. До 2005. године, предузеће је потпуно напустило просторије манастирских зграда које је заузимало. Манастирска црква Воздвижења Часног Крста је обновљена и у њој су почеле редовне службе. Председник Републике Татарстан Р.Н. Миниханов је потписао 4. новембра 2015. године декрет о реконструкцији храма иконе Мајке Божје Казањске. Патријарх московски и све Русије Кирил је обавио 21. јула 2016. године чин освећења камена темељца обновљеног Саборног храма на месту јављања чудотворне иконе Пресвете Богородице Казањске. Митрополит казањски и татарстански Теофан (1947-2020) и власти Републике Татарстан су пружили велику пажњу и помоћ изградњи храма. Историјски гледано, фасада храма је садржала иконе рађене на металу, док је фасада новог храма украшена мозаицима. Нови храм, подигнут на историјским темељима, постао је један од архитектонских символа главног града Татарстана. Дана 21. јула 2021. године, на празник јављања иконе Пресвете Богородице у граду Казању (1579), Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил извршио је обред великог освећења обновљеног Саборног храма. Тренутно, уз подршку руководства Републике Татарстан и председника Р.Н. Миниханова, обнавља се историјско здање Казањског Богородичиног манастира.
Црква у част иконе Светог Николе Чудотворца, названа „Тулска“ - јер су је вероватно изградили трговци пореклом из Туле којих је било много међу првим руским досељеницима у Казању - била је прва која је примила икону Богородице Казањску након њеног открића 8. јула 1579. године. Верује се да је црква Светог Николе Тулског била једна од првих цркава изграђених у Казању после 1552. године, када је град постао део Руског царства. Чудотворна икона Пресвете Богородице, коју је пронашла девојка Матрона донета је у цркву Светог Николе Тулског и предата и дала свештенику Ермолају, који је касније постао Митрополит казањски, а 1606. године и Патријарх све Русије. Светог Гермогена су пољски освајачи уморили од глади у тамници московског Чудовског манастира 17. јануара 1612. године. Године 1913, када је прослављена 300. годишњица владавине Дома Романових, патријарх Гермоген је канонизован као свети мученик. Током совјетског времена у храму су се налазиле радионице фабрике дувана. Од цркве Светог Николе Тулског остала су само четири носећа зида у трошном стању. Декретом председника Републике Татарстан 2024. године је почела рестаурација цркве Светог Николе Тулског, историјских зграда игуманског здања и зграде за монахе. Следеће 2025. године, све три зграде су добиле статус културног наслеђа од регионалног значаја.
Извор: Московска Патријаршија
По доласку у Саборни храм, поглавар Руске Православне Цркве се поклонио моштима Светог Варсануфија, Епископа тверског и чудотворца казањског, и икони Мајке Божје Казањске. Његовој Светости су саслуживали: митрополити воскресенски Григорије Воскресенски и казањски и татарстански Кирил; епископи чистопољски и нижњекамски Пахомије, алметјевски и бугулмски Методије, раменски Алексије и набережњечелни и елабушки Гаврило; свештеномонаштво и свештенство Митрополије татарстанске митрополије и града Москве.
У знак признања за допринос развоју односа између Цркве и државе и помоћ Митрополији татарстанској, председник Републике Татарстан Р.Н. Миниханов је одликован Орденом славе и части првог степена.
Саборни храм иконе Богородице Казанске у Богородичком манастиру у Казању је изграђен 1798-1808. године према пројекту И.С. Старова од стране архитекте Ф.Е. Јемељанова на месту древног храма из 1595. године. Године 1932. храм је дигнут у ваздух, а 1942. године је отворена фабрика дувана на манастирском имању. До 2005. године, предузеће је потпуно напустило просторије манастирских зграда које је заузимало. Манастирска црква Воздвижења Часног Крста је обновљена и у њој су почеле редовне службе. Председник Републике Татарстан Р.Н. Миниханов је потписао 4. новембра 2015. године декрет о реконструкцији храма иконе Мајке Божје Казањске. Патријарх московски и све Русије Кирил је обавио 21. јула 2016. године чин освећења камена темељца обновљеног Саборног храма на месту јављања чудотворне иконе Пресвете Богородице Казањске. Митрополит казањски и татарстански Теофан (1947-2020) и власти Републике Татарстан су пружили велику пажњу и помоћ изградњи храма. Историјски гледано, фасада храма је садржала иконе рађене на металу, док је фасада новог храма украшена мозаицима. Нови храм, подигнут на историјским темељима, постао је један од архитектонских символа главног града Татарстана. Дана 21. јула 2021. године, на празник јављања иконе Пресвете Богородице у граду Казању (1579), Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил извршио је обред великог освећења обновљеног Саборног храма. Тренутно, уз подршку руководства Републике Татарстан и председника Р.Н. Миниханова, обнавља се историјско здање Казањског Богородичиног манастира.
Црква у част иконе Светог Николе Чудотворца, названа „Тулска“ - јер су је вероватно изградили трговци пореклом из Туле којих је било много међу првим руским досељеницима у Казању - била је прва која је примила икону Богородице Казањску након њеног открића 8. јула 1579. године. Верује се да је црква Светог Николе Тулског била једна од првих цркава изграђених у Казању после 1552. године, када је град постао део Руског царства. Чудотворна икона Пресвете Богородице, коју је пронашла девојка Матрона донета је у цркву Светог Николе Тулског и предата и дала свештенику Ермолају, који је касније постао Митрополит казањски, а 1606. године и Патријарх све Русије. Светог Гермогена су пољски освајачи уморили од глади у тамници московског Чудовског манастира 17. јануара 1612. године. Године 1913, када је прослављена 300. годишњица владавине Дома Романових, патријарх Гермоген је канонизован као свети мученик. Током совјетског времена у храму су се налазиле радионице фабрике дувана. Од цркве Светог Николе Тулског остала су само четири носећа зида у трошном стању. Декретом председника Републике Татарстан 2024. године је почела рестаурација цркве Светог Николе Тулског, историјских зграда игуманског здања и зграде за монахе. Следеће 2025. године, све три зграде су добиле статус културног наслеђа од регионалног значаја.
Извор: Московска Патријаршија
Најновије вести
27.08.2025 20:22
Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина
27.08.2025 19:32
Чудотворна икона Пресвете Богоматере звана Чајничка Красница
27.08.2025 10:45
Ђакон Будимир Кокотовић: Такав нам је доликовао првосвештеник
27.08.2025 10:23