У манастиру Водоча крај Струмице вечерас је  отпочела са радом научнa конференцијa „Балкански монашки светови – Дијалози о монаштву, теологији и култури“.

Овај тродневни скуп, који организују Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Институт за духовно и монашко наслеђе на Балкану Наслеђе пустиње, почео је поздравним словом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, које је прочитао Патријархов изасланик, Преосвећени викарни Епископ моравички  г. Тихон. Поглавар Српске Православне Цркве је изразио радост због  организовања конференције и истакао да она представља један од првих зрелих плодова сарадње која је проистекла из великог и историјског догађаја доделе Томоса о аутокефалности Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији:

„Том одлуком, којом је исцељена вишедеценијска рана, посведочено је јединство Цркве Христове које се остварује у љубави и истини. Из тог јединства ничу, расту и рађају, први плодови – не само литургијско и духовно сабирање, него и заједничко научно и културно дело, какво представља ова конференција. Својом тематиком и значајем она сведочи да наша саборност није само формална, већ се она манифестује у стваралаштву, заједничком труду и сведочењу.

Суштинска вредност овог скупа огледа се у томе што се у њему истражује наше  духовно и монашко наслеђе. Монаштво је током векова било духовно прибежиште и сабиралиште православних народа Балкана. Манастири су били не само места молитвеног тиховања и духовне борбе, већ и живи извори богословља, центри литургијског живота и колевке културног стваралаштва – књижевности, уметности и просвете. Тај историјски и духовни континуитет чини монаштво не само једним од важних сегмената нашег предања, него његовим срцем и душом.

Посебно је значајно што ова конференција, како показује и њен програм, не остаје у границама прошлости, него из ње црпи снагу и надахнуће за живот у садашњости и будућности. Говорити о монаштву не  значи тек научно истраживати један историјски феномен, него, пре свега, богословски промишљати и духовно подстицати савремени живот Цркве. Наше доба, са свим својим изазовима и саблазнима, показује да је дух монаштва – дух молитве, поста, бдења, ћутања и љубави – нужан лек за људску душу и извор препорода целокупне заједнице.

Уверен сам да ће резултати овог научног сабрања бити на корист не само богословљу као академској дисциплини, него и животу Цркве у целини. Јер, што дубље улазимо у анализу историјских текстова и богословских сведочанстава, све јасније откривамо живи дух Цркве који дише кроз векове и који нас данас укрепљује и усмерава.

Са радошћу истичем да је овај скуп и место сабрања и заједничког делања епископа, свештенства, монаштва и богослова наше две сестринске Цркве – Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Тај сусрет није само академски, него саборни и литургијски, јер сваки истински богословски разговор израста из заједнице у Христу и у Њему налази своје испуњење. Нека овај скуп буде још један доказ да је наш заједнички труд у Господу благословен и да доноси изобиље добрих плодова. Нека посведочи да смо, упркос огромним искушењима и историјским недаћама, сачували заједничко наслеђе и да смо позвани да га заједно развијамо и сведочимо у овом нашем времену обремењеном фабрикованим немирима и крајњом неизвесношћу”.
 
Поздравно слово Блажењејшег Архиепископа охридског и македонског г. Стефана произнео је Преосвећени Епископ хераклејски г. Климент. Домаћин конференције, Високопреосвећени Митрополит струмички г. Наум, у уводном излагању на тему Исихазам као унутрашње, есхатолошко и царско свештенство, говорио је о суштини тог древног светогорског духовног покрета који циљ хришћанског живота види у заједничарењу са Богом, причешћу и виђењу Бога. То је основна идеја исихаста свих времена, богословски потврђена у Цркви, у делима раних Отаца, а поготову код Светог Григорија Паламе у четрнаестом, али и у потоњим столећима.

У суботу, 6. септембра 2025. године, после свете Литургије у манастиру Светог Антонија Великог у Новом Селу следи изузетно богат програм конференције у три сесије, који ће трајати до касних вечерњих сати. У  тродневној научној конференцији учествоваће еминентни стручњаци из богословских научних области која се тичу теме којој је посвећен овај скуп: Митрополит струмички др Наум, Митрополит крушевачки др Давид, Митрополит дебарско-кичевски др Георгије, викарни Епископ моравички др Тихон, Епископ хераклејски мр Климент, викарни Епископ стобиjски Јаков, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, архимандрит Данило (Гаврановић), протојереј проф. др Србољуб Убипариповић, јереј доц. др Драган Каран, протођакон проф. др Златко Матић, протојереј проф. др Зоран Ранковић и доц. др Виктор Недески.