Тесла – на мајку генијалан, на оца милосрдан

Published On: 10/07/2022
О православном породичном наслеђу, духовности иноватора који је променио свет писао је у обимној монографији „Тесла духовни лик” презвитер Оливер Суботић

Протин син, свештеников унук, митрополитов сестрић – Никола Тесла, преминуо на Божић 1943, променио је свет својим проналасцима, далеко превазишао границе народа из којег је потекао, али везу са својим пореклом, породичним и духовним, српским и православним, никада није прекинуо. Тај ретко изучавани део широке биографије српског научника с америчким држављанством проучавао је презвитер Оливер Суботић, а плод тог рада је његова обимна монографија „Тесла духовни лик”.

Трудећи се да својим читаоцима понуди што више изворних докумената и релевантних студија и извора, отац Оливер Суботић, који је уз богословске, завршио и студије електротехнике, осветљава нам Теслину породицу и његов духовни развој. Незаобилазан лик у тој причи свакако је иноваторов отац – угледни прота Милутин Тесла. Никола Тесла је свом оцу био сличан пре свега по врлини милосрђа, која је изразито красила обојицу, почиње разговор за „Политику” презвитер Оливер Суботић.

– Отац му је био узор и у беседничком умећу, енциклопедијском знању, полиглотском дару, родољубљу, миротворству. Треба имати у виду то да је Тесла као дете више пута на чудесан начин био избављен од великих опасности, због чега је прота Милутин био убеђен да Бог чува његовог сина да постане служитељ олтара и зато је намеравао да га упише у богословију. Додатно, трагичан губитак старијег сина Данила учинио је да су родитељи били јако брижни према Николи, што је утицало да Милутин буде изричито против идеје да његов син студира техничке науке, сматрајући да ће му напорне студије угрозити здравље. Но, управо је тешка болест, а потом оздрављење младог Николе учинило да га отац, по претходно датом обећању, упише на студије на Високој техничкој школи у Грацу. Када Никола Тесла током студија подлеже коцкарској страсти, Милутин га бодри да настави студије, што му остаје последња жеља пред смрт. Ако овоме додамо и то да је прву стимулацију Теслиног интелекта у раном детињству извео управо отац (о чему сâм Тесла пише у аутобиографији), добијамо јасан увид у важан утицај оца свештеника на лик и дело сина проналазача – каже отац Оливер Суботић.

Он напомиње да је Тесла био веома везан за своју мајку Георгину – Ђуку, свештеничку ћерку из чувене лозе Мандића, која је српској цркви дала на десетине свештенослужитеља.

– Док је прота Милутин био, по речима Тесле, „истински природни филозоф”, Георгина је била жена без формалног образовања, али изразито генијална и спретна особа. Тесла је сматрао да је од мајке (односно од мајчине линије Мандића) наследио генијалност и проналазачки дар. На мајку је личио и у погледу невероватне посвећености раду и изразито малој потреби за сном. Георгина је свог сина задужила мајчинском љубављу – управо она га је отргла од коцкарске страсти тако што му је у тренутку „кризе” дала последњу уштеђевину коју је имала код себе, пољубила га и поручила му да што пре изгуби све што имају јер ће тако брже и оставити коцку. Мајчин гест га је потресао до коштане сржи и после тог догађаја Тесла је заувек раскинуо с погубним пороком – истиче наш саговорник.

Он додаје да је Георгинин брат, свештеник Петар Мандић (потоњи митрополит Николај), био страховито важна личност у животу Николе Тесле и омиљени сродник.

Иван Мештровић у својим мемоарима помиње како му је Тесла говорио да се и у старости молио на коленима, молитвама које је научио у детињству 

– Он је Теслу у младости упознао с Декартовим списима, који ће кроз теорију етра постати основ његовог проналазачког приступа. Ујак га помаже материјално током студија, када се Милутин упокојио, а Тесла одржава контакте с њим и када постаје најпознатије име у САД (при чему уме и да се наљути ако му митрополит не пише редовно). У време када посећује Европу, Тесла духовни мир и телесни одмор тражи управо код ујака (тада архимандрита) Николаја, у манастиру Гомирје. А када почетком 20. века Теслина фирма упада у озбиљне финансијске проблеме, први зајам му обезбеђује нико други до ујак митрополит, на кога се Тесла увек могао ослонити – каже презвитер Оливер Суботић.

А какав је био однос према Богу и православљу научника који је померао светове?

– Тесла је хришћански идентитет, разуме се, стекао у породичном окружењу. У проналазачком периоду он губи додир с литургијским животом, донекле и стога што у то време није било православних храмова на територијама где је живео и стварао. Но молитвени живот је, на неки себи својствен начин, задржао током целог живота – наводи наш саговорник.

Сведочи о томе и сам Никола Тесла, али и његови савременици који су имали прилике да се сретну и упознају с њим.

– Иван Мештровић у својим мемоарима помиње како му је Тесла говорио да се и у старости молио на коленима, молитвама које је научио у детињству. У једном писму Џ. П. Моргану, Тесла помиње Светог Николу као свог светитеља заштитника (како каже: „највећег од свих”) с којим годинама има „тихи договор да се држе један другог”. С друге стране, код Тесле су јасно видљиви и ставови настали под утицајем филозофских струјања тог времена, као и интересовање за далекоисточну мисао, пре свега у погледу идеја које су у вези с концепцијом етра. У неку руку, он је покушавао да споји хришћанство с тим идејама, због чега је умео да износи хетеродоксне и контрадикторне ставове. Но и поред тих екскурса, себе је увек сматрао хришћанином и јасно је издвајао хришћанство из корпуса светских религија, сматрајући да је оно једина религија која је „непогрешиво резултат практичног експеримента”, а да су све остале резултат „апстрактног мишљења” – наглашава Суботић.

Како је Тесла гледао на своје порекло и како се изјашњавао, о свему томе има сасвим довољно докумената: и више него довољно да би се одговорило на полемике на чијим кованицама треба да буде Теслин лик.

– Тесла се у америчкој јавности дичио српским пореклом, Србима и краљевским домом Карађорђевића, и борио се да се сазна истина о вековној борби српског народа за слободу. О томе сведоче на десетине докумената и чланака. Можемо рећи да је Тесла као ретко ко успео да на хармоничан начин споји српство и космополитизам, поставши Американац и притом оставши Србин монархиста – каже презвитер Оливер Суботић.

Сав приход добротворној фондацији

Аутор монографије о духовном лику Николе Тесле, као и издавач, одрекли су се зараде од продаје књиге у корист Фондације „Петар Мандић”, основане мало по објављивању овог дела.

– Целокупан приход од књиге о Тесли усмерен је у поменуту задужбину доброчиног карактера која негује успомену на Теслине свештеничке претке, а циљевима је усмерена ка афирмацији уравнотеженог образовања, кроз упоредни развој моралних особина и интелектуалних способности младих. За ову годину је планирано организовање првих школа родитељства и додељивање неколико стипендија студентима без једног или оба родитеља. Уз божију помоћ и подршку људи добре воље, надамо се успеху – каже Оливер Суботић.

Извор: www.politika.rs

Најновије вести