„XI Дани Његошеви“ завршени у Никшићу

Published On: 15/11/2021

Књижевно-духовна манифестација „Дани Његошеви“, коју организују Књижевно друштво „Његош“, НВО Његошеве вечери поезије и УКЦГ, а која се ове године одржава 11. пут, завршена је на дан Његошевог рођења 13. новембра 2021. године програмом уприличеним у Никшићу.

Како се „Дани Његошеви“ ове године одржавају под покровитељством Општине Никшић, Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, бројну публику и учеснике манифестације поздравио је Марко Ковачевић, председник никшићке Општине, који је казао:

„Ова манифестација је показала да се у једном тешком времену може успоставити континуитет, традиција, чак, и онда кад изостаје институционална и свака друга подршка. Они су то успјели, управо, због тога што су се ослонили на овај камен, односно на Петра II Петровића Његоша, а посебна ми је част и задовољство што Општина Никшић има прилику да буде покровитељ овог значајног догађаја и надам се искрено да ће тако бити и убудуће“, казао је први човек Општине Никшић.

Обратио се и књижевник Милутин Мићовић, председник Књижевног друштва „Његош“, чијим напором је манифестација у славу Његоша годинама опстајала и бивала препознатљива и достојна песничког генија и његовог дела далеко изван граница Црне Горе.

„Сабрали смо се да станемо пред Његоша, да се у његово име окупимо и да пројавимо дубљи смисао који нас једино може одржати. Ако бисмо се мјерили Његошевом мјером мало би затегли, мало би шта од нас остало, али да немамо ту мјеру били би у много горем положају. У последњих неколико деценија да није било Његошевих луча тешко би пребродили ово вријеме таме у Црној Гори. С Његошем, с његовом активном помоћи, с његовим лучама успјели смо да препознамо своје лице и да сачувамо свој образ“, оценио је Мићовић.

Беседу на тему „Његош и Матија Бан“ одржао је проф. др Горан Максимовић са Универзитета у Нишу. Он је говорио о свестраној личности, политичким идејама и књижевном делу владике Петра II Петровића Његоша, исказаним кроз разговоре са Матијом Баном. „Мало је тако важних, а скрајнутих мемоарских текстова у српској књижевности, као што су записи Матије Бана у којима су приказана четири његова дипломатска сусрета са Његошем на Цетињу у раздобљу између 1848. и 1851. године. Историјски контекст у којем су се одвијали ти сусрети, њихов политички значај и далекосежне последице за судбину читавог српског народа у другој половини 19. века и у почетним деценијама 20. века, а добрим делом и судбину свега онога што српски народ проживљава у нашем времену, учинили су да ово дело буде изнова актуелно“.

„Уметничка природа самог мемоарског казивања, а посебно поступак обликовања Његошеве личности, те богатство и далекосежно значење појединих његових идеја, сврставају ово дело у сам врх српске мемоаристике, а његова вредносна димензија и значај могу се упоређивати са знаменитом путописном књигом Љубомира Ненадовића „Писма из Италије или Владика црногорски у Италији“, рекао је Максимовић, додавши да се из данашње перспективе најдрагоценим за читање заборављеног књижевника Матије Бана чине управо његови мемоарски записи о дипломатским сусретима са Његошем на Цетињу, који су, у пет наставака, публиковани у листу Преодница у Београду 1884. под насловом „Подаци о Петру Петровићу Његошу“.

Своје стихове су казивали песници Вишња Косовић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ, Војислав Караџић, Сава Радуловић, Ранко Мићановић, Николина Ковачевић, Бећир Вуковић. Вече су употпунили хор Светог новомученика Станка са диригентом проф. Ленком Дурутовић и мр Михаило Перошевић, који је говорио Његошеве стихове. Водитељ програма била је песникиња Милица Бакрач, која је, такође, казивала своју поезију.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Најновије вести

Повезане вести