У поподневним часовима 9. марта 2025. године у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Кргујевцу вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Дејан Марковић, старешина храма, после чега је уследила традиционална литија са иконама у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете Цркве дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине и вере православне.
 
Том приликом у Саборном храму се окупило свештенство и монаштво читаве Шумадијске епархије, заједно са верним народом Крагујевца и околине. Носећи иконе свештенство и верни народ, предвођени Митрополитом шумадијским г. Јованом, исказали су своју веру у победу над расколницима, шизматицима и свима онима који се подижу против Цркве Православне. По окончању литије уследио је и молебан. Синодикон, који је донет 843. године у Цариграду и који садржи анатему свим јеретицима, нарочито иконоборцима, затим похвалу за све ревнитеље православне вере, прочитао је протонамесник Слободан Савић, сабрат Светоуспенског храма у Крагујевцу. По многољетствију које су ђакони Саборног храма произнели на крају службе, Митрополит шумадијски се свештенству, монаштву и верном народу обратио беседом: 

„Браћо и сестре, сада смо завршили вечерњу службу у Саборном храму Епархије шумадијске и тако идући литијски нашим градом извршили вековни и традиционални обичај. Радујем се и срцем и душом што вас све видим и што сте сви учествовали у литији кроз наш град. Ми смо данас понели иконе. С обзиром на то да је овај храм саборни храм Епархије шумадијске то значи да је литија ходила кроз читаву Епархију. Молили смо се, певали смо песме! Пред Крстом смо читали предивну молитву у којој се молимо за спасење рода нашег, за здравље, за утеху тужнима, да народ учврсти у православној вери. Дакле, ми кроз град нисмо ишли ради нечега другог. Овом литијом смо показали и доказали да волимо своју Цркву, волимо и поштујемо своју веру. Нисмо се скупљали да бисмо осуђивали једни друге, као што то неки, нажалост, чине. Молили смо се да Господ сачува своју Цркву. Сачуваће и нас ако будемо у Цркви и са Црквом. Носећи Цркву носимо Христа у себи. На тај начин у себи носимо све оно што је Црквом освећено. Дух Свети обитава у Цркви и води је. Црква је наша духовна болница. Потребно нам је духовно излечење. Лек су Христове заповести. У Цркви узимамо лек Јеванђеља. Ко слуша Јеванђеље и труди се да га испуњава, тај човек заиста види какав је Христос. Поједини мисле да знају шта је Црква. Има и оних који желе да Црква њима служи, уместо да они служе Цркви. Данашњом литијом и данашњим богослужењем смо показали да верујемо Цркви својој – да је она брод нашег спасења. Често говорим: Докле год смо у Цркви и слушамо је, имамо наду у спасење. Кроз Цркву добијамо благослов и све оне благодатне дарове који су нам потребни за наше освећење и спасење. Будимо са Црквом да би Црква била са нама. Будимо са Богом да би био са нама. Он је увек са нама. Само морамо да отворимо духовне очи. Морамо имати љубави према Богу и ближњима, подвига, молитве и саосећања. Морамо се молити за пријатеље и за непријатеље Цркве. Вечерас смо то чинили. Никога нисмо осуђивали, казали ружну реч, никоме нисмо желели зло. Верујем у Христове речи да где су двоје или троје сабрани у Његово име, да је ту и Он са њима. Вечерас овде нису двоје или троје! Хвала вам свештеници, монаси, верни народе што сте дошли да се саберемо у Саборном храму Епархије шумадијске и из својих грла, уста и срца узнесемо молитве. Господе, врати заблуделе! Господе, поврати оне који својим разумом желе да Цркви објашњавају како треба да се влада. Наше је да се молимо за онога који је залутао. Да ли ће они осетити, то је до њих. До нас је да кажемо да је покајање веће од сваког греха. Покајање је радовање, како то лепо говори наш српски народ. Покајање је васкрсење. Када се човек покаје, обрати и преобрази, васкрсао је. То је наша вера! Зато, браћо и сестре, помолимо се Богу да нам помогне да будемо православни – да право верујемо. Веру нисмо ми измислили, већ смо је примили од отаца наших. Када имамо веру, када смо православни, немамо чега да се плашимо. Нећемо имати страха! Страх човеку каља образ често. Када човек нема веру, онда је у страху. Тада не зна шта ради исто као човек који тумара по мраку. Дужни смо да примером покажемо како је лепо вратити се са заблуделог пута. Браћо и сестре, имајмо веру, онда нећемо имати страх. Тада нећемо имати фрустрације у себи. Тада ће љубав бити лествица која нас води Богу. Још једном, од срца вам хвала. Хвала свештенству, монаштву, хвала вама браћо и сестре. Чврсто верујем да се данас Бог и светитељи радују када вас виде овако сабране. Верујем да се на небу радују и они који су пре нас живели овде. Чувајмо веру своју да би она чувала нас. Бог вас благословио и сваким добром даровао!“

Уз похвалну песму Тебе Бога хвалим узнета је молитва Свевечном Творцу због сачуване чистоте православне вере. По завршетку свечаног молебна, старешина Саборног храма протојереј Дејан Марковић и братство Саборног храма су организовали трпезу љубави за верни народ. 

Извор: Епархија шумадијска