У суботу, 15. марта 2025. године, манастир Светог Николаја Српског на Соко Граду је прославио своју славу светом Литургијом којим је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја и свештенства и свештеномонаштва епархија Шабачке и Ваљевске.

– Свети Николај Жички и Лелићки се сматра у нашем народу наследником и сином првог српског просветитеља Светог Саве, јер је он својим животом подражавао њега. То су два великана која обележавају наш род и нашу Цркву. То су великани који су за сва времена постали наши путеводитељи у живот вечни. Мада их деле векови, међу њима је толика блискост и толико дубоко општење. Међу њима је сагласје у љубави Божјој. Владика Николај је створио многа теолошка дела и дела из практичног живота, али и дубокоумне песме, као и песме приступачне широком верном народу и његовим богомољцима. Сједињен са својим народом, он је пустио дубоке корене и зато је на крају сва своја путешествија завршио у свом родном Лелићу, међу својим народом. Он је том народу показао како се примењује реч Христова у свакодневном животу и тако је постао неотуђиви и нераскидиви део свог народа, а народ га управо тако доживљава и прихвата. Наше две епархије, које су већи део свог постојања биле сједињене у једну епархију, и сада су повезане личношћу Светог Николаја, али његовом личношћу је повезана цела наша отаџбина и васцели српски род. Зато кажемо да је он Свети Николај Свесрпски и Свеправославни – беседио је владика Исихије.

Након што су освештани славски дарови, епископу Исихију, сестринству манастира, свештенству, гостима и верном народу, поздравно слово и речи благодарности упутио је епископ Јеротеј који је истакао:  – Блаженопочивши владика Лаврентије је веома поштовао Светог Николаја Жичког и трудио се док је био Епископ западноевропски да сакупи његова дела и објави. То је његова врста задужбине Светом Николају, а овај манастир је његова друга задужбина коју је подигао да би се овде прослављала успомена на Светога Николаја, али и да би вршио и мисију Светог Николаја. Како чујемо у тропару, он се назива „свенародни владика“ и он је заиста то и био. Био је интелектуалац и спадао је у српску интелектуалну елиту свога времена, али је све време био свестан и свог порекла и свог народа коме припада. Јако је волео српски народ и борио се за њега. Због те његове љубави према српском роду, Сабор наше Цркве га је поставио да он буде задужен за богомољачки покрет, за покрет надахнутих харизматика и обичних људи који су веровали у Јеванђеље и ишли и проповедали Јеванђеље читавом Србијом. Свети Николај је сигурно у данашње време забринут, и као што је написао песму „Небеска Литургија“, у којој се Свети Сава моли пред престолом Творца, верујемо да се и он у данашње смутно време моли заједно са Светим Савом за наш српски народ и да превазиђемо своје деобе и поделе да би опстали као народ Божји.

У културно-уметничком програму су учествовале певачке групе ученика Основне школе „Петар Враголић“ из Љубовије, под руководством Верице Кнежевић, као и рецитатор Влада Мићић и хармоникаш Игор Степановић. Историјски час о Соко Граду је одржао г. Сретен Цветојевић.

Извор: Епархија шабачка