Исповест свештенства и свештеномонаштва Епархије горњокарловачке
Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим је служио 22. марта 2024. године свету Литургију пређеосвећених дарова у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског Чудотворца у Карловцу.
Саслуживали су: архимандрит мр Наум (Милковић), јеромонах Сава (Јаковљевић), презвитер Марко Врањеш, презвитер Душко живанић и протођакон Небојша Анђић. Том приликом свету тајну исповести свештенства и свештеномонаштва Епархије горњокарловачке извршио је протопрезвитер-ставрофор Мићо Костић.
- Када се исповедамо и спознајемо наше грехе потребно је да читаво наше биће учествује у томе, да то доживљавамо заиста и телом и душом као један потрес, јер ми стојимо пред Лицем Божјим, а онај који прима исповест је само сведок. Ми се Господу исповедамо, иако Он, познавајући нас још од утробе материне, зна све наше грехе, јер сваки грех који исповедимо Господ опрашта, а ако се истински из дубине душе кајемо Господ опрашта и оне гријехе које заборавимо. Пре сваке исповести довољно је да прочитамо Господњу беседу на Гори, да видимо колико смо далеко од савршенства, тј. од Господа, да сами завиримо у своју душу и видимо колико смо заиста сиромашни духом или колико плачемо кајући се за наше грехе и исповедајући се да ли смо ми светлост свету и колико смо светлост свету или је наша светлост помрачена мислима нашим, да ли смо со земљи. Позвани смо да будемо све то, драги оци. Зато пред сваку исповест и у току исповести треба да преиспитамо свој досадашњи живот, имајући ово на уму, како би нам Господ наш Исус Христос био пут којим ходимо - беседио је владика Герасим.
Извор: Епархија горњокарловачка
Саслуживали су: архимандрит мр Наум (Милковић), јеромонах Сава (Јаковљевић), презвитер Марко Врањеш, презвитер Душко живанић и протођакон Небојша Анђић. Том приликом свету тајну исповести свештенства и свештеномонаштва Епархије горњокарловачке извршио је протопрезвитер-ставрофор Мићо Костић.
- Када се исповедамо и спознајемо наше грехе потребно је да читаво наше биће учествује у томе, да то доживљавамо заиста и телом и душом као један потрес, јер ми стојимо пред Лицем Божјим, а онај који прима исповест је само сведок. Ми се Господу исповедамо, иако Он, познавајући нас још од утробе материне, зна све наше грехе, јер сваки грех који исповедимо Господ опрашта, а ако се истински из дубине душе кајемо Господ опрашта и оне гријехе које заборавимо. Пре сваке исповести довољно је да прочитамо Господњу беседу на Гори, да видимо колико смо далеко од савршенства, тј. од Господа, да сами завиримо у своју душу и видимо колико смо заиста сиромашни духом или колико плачемо кајући се за наше грехе и исповедајући се да ли смо ми светлост свету и колико смо светлост свету или је наша светлост помрачена мислима нашим, да ли смо со земљи. Позвани смо да будемо све то, драги оци. Зато пред сваку исповест и у току исповести треба да преиспитамо свој досадашњи живот, имајући ово на уму, како би нам Господ наш Исус Христос био пут којим ходимо - беседио је владика Герасим.
Извор: Епархија горњокарловачка
Најновије вести
21.03.2025 08:11
Свети Теофилакт Исповедник, Епископ никомидијски
20.03.2025 13:46