Братско сабрање свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске почело је 4. априла 2024. године, на празник Свештеномученика Василија Анкирског, светом Литургијом пређеосвећених дарова коју је, у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења, служио Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

- Свако сабирање људи ради виђења је радосно, нарочито ако има посебни повод, а бољег, већег и значајнијег повода не можемо наћи. Ми смо се сабрали у току Великог и Часног поста пре Васкрсења Христовога, уочи Крстопоклоне недеље, да се припремимо, да се усмеримо сви заједно ка највећој тајни Неба и Земље, ка тајни нашег спасења. Нема човека без греха, да сви грешимо, без обзира да ли је неко епископ, игуман, свештеник, монах, монахиња, хришћанин у свету, млади или стари, сви носимо то оптерећење које смо наследили од праоца Адама и боримо се са њиме кроз цио живот – оптерећење од греха. Међутим, када исповедамо своје грехе и признајемо своје слабости и мане пред Богом, онда се и Божја милост, јер је Бог чедољубиви Отац, излива на нас и наше слабости претвара у светлост и у снагу, укрепљује наше немоћи и даје нам Бог снаге да превазилазимо наше немоћи, грехе, а нарочито демонско насљеђе злобе, пакости. Наш је Бог милосрдни Отац, који снисходи нашим слабостима, који нас милује, поучава и теши и даје снаге да идемо увек напред. Господ Исус Христос је сишао са Неба, направио икономију, сишао међу нас, сишао ради нас и у дубине ада, а то значи да је сишао да просветли нашу таму до крајњих домета таме у коју смо запали и да нас ослободи и од греха, таме, смрти и да нам својим Крстом и својим Васкрсењем дарује слободу и нови живот и нову радост беседио је митрополит Јоаникије и нагласио:

- У заједништву је радост и спасење, снага и милост Божја која нам даје да превазилазимо наше грехе и слабости и живимо животом достојним Јеванђеља Божјег. Садржај нашег окупљања није обичан, зато је и значајан. Значајан је због тога што треба да посведочимо, а то тако јесте, да је у нашем заједништву, овакви какви смо грешни и недостојни, али у нашем заједништву је и радост и спасење, снага и милост Божја која нам даје да превазилазимо наше гријехе и слабости и живимо животом као хришћани, творећи Његове заповести достојне Јеванђеља Божјег. Изнова посведочимо да је Господ Исус Христос наш спаситељ, наша снага, радост, живот, светлост, наше живљење и наше васкрсење и живот вечни. Нека Господ дарује нашим свештеницима, игуманима, игуманијама, монасима, монахињама пуно снаге да овај свети завет који су примили служења и оданости и жртвености за своју Цркву, да га часно и свето и на спасење својих душа изнесу у току путање свога земаљскога живота и да када изађу пред лице Божје имају са чим изићи. Сваки онај који се труди у име Божје, Бог ће му додати снаге и Бог ће учинити да његове намере и труд достигну савршенство и прави и истински резултат. Наше је само да се заиста љубављу и свом оданошћу Цркви Божјој трудимо, а остало ће Бог учинити.

Извор: Митрополије црногорско-приморска