Беседе Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржане 10. маја 2024. године, на дан спомена Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, славе Спомен-храма Светог Саве на Врачару и Српске православне богословије Светог Саве у Београду

Беседа на светој Литургији у храму Светог Саве на Врачару

Христос Васкрсе! Браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи дан и празник. Нека је на здравље и спасење света Литургија и свето Причешће! Ево слава Богу, у радости Васкрсења Христовог, а то значи у радости и светлости победе живота над смрћу, истине над лажју и правде над неправдом, славимо и онога који је нас, како је дивно рекао владика Петар у својој беседи, једампут за свагда определио и одредио и усмерио да идемо тим животом, том светлошћу, том истином и том правдом вођени, а та правда није ништа друго него сам Господ Исус Христос. Свети Сава нас је по промислу Божјем, по благодати Божјој, али и својим подвигом и трудом – јер све у човековом животу јесте резултат благодати Божје из труда човековог – уобличио речју Христовог Јеванђеља, утврдио нас у православној вери и учинио да Јеванђеље, реч Христова, буде оно по чему се препознајемо и да будемо оно што јесмо.

Реч Христова и Јеванђеље Његово има апсолутни карактер, а то значи да нема човека који њом не може живети и да нема места и времена у којем се та реч Христова, изложена кроз заповести Његове, не може претворити у дело. Не постоје такви услови живота у којима није могуће живети Христом. Томе нас је научио Свети Сава, на тај пут нас је ставио. Нека би Бог Господ дао да његовим молитвама, љубављу и благодаћу Божјом увек останемо верни Христу, јер ћемо тада увек бити победници живота, истине и правде, мада се некада то чинило у датом тренутку нереално. Срећна слава свима, читавом нашем роду и народу где год да се налази! Поздрављам и сву браћу свештенике и монахе који су дошли са свих страна. Нека Господ Бог благослови њих и све оне којима служе и где служе где год има православног српског народа, а нарочито нека је срећна слава нашој Богословији Светог Саве. Нека су благословени и увек покривени молитвама Светог Саве и да се, наравно, у свему угледају у њега. Живели! Христос Васкрсе!

Беседа у Богословији Светог Саве у Београду

Драги гости, нека је срећна и благословена слава Богословије и нека празнична радост, која је започела у недељу празновањем Васкрсења Господњег, обасја све нас и буде трајна реалност, трајно стање у овој Богословији. У тајни празника Васкрсења Господњег не само да нам се открива Бог у пуној својој мери и природи, већ нам се изнова открива чињеница да смо ми бића која су створена по слици и прилици Божјој саздана за вечност и да заправо смрт – иако је она наше биолошко и историјско искуство – не постоји, да то није последња и коначна истина о нама људима, да лаж не постоји – иако је и она чињеница и искуство палог човека и искуство историјско – да тама не постоји, да неправда не постоји. Заправо, и поред тога што то јесу искуства палог човека и искуства свакодневнице сваког од нас, они су само пролазна станица за оног који прима истину Христову, за онога који се везује за Њега, они су пролазна станица на путу који води у живот вечни, али у исто време сада и овде, у Христу Његовом победом над смрћу и Његовим Васкрсењем, јесте реалност. Још једампут ћу поновити речи владике Петра које је изговорио у храму на Литургији: Имамо Светог Саву као крајеугаони камен нашег народа, али не сам по себи и самостално, неко као крајеугаони камен нашег народа који је запечаћен Христом и утемељен у Христу. Њега имамо као вододелницу наше историје, нашег народног и духовног бића. Њега имамо као духовног оца, као онога који нас је крстио и миропомазао, који нас је крстио у име Христово и миропомазао да будемо једампут Христови. Он нам је поставио правила живота, а та правила су једноставна, та правила су свакоме разумљива, та правила су увек и свагда свакоме доступна. Доступна су сама по себи, али да би постала и наша пракса, та правила морају постати и наш избор, морају бити израз наше опредељености за онај пут и онај циљ на који нас је поставио Свети Сава.

Нека би Бог дао пре свега, вама ђаци, будући свештеници, служитељи Олтара Господњег или у било којој другој служби, вама професори, да вам Свети Сава буде заиста покровитељ као што јесте читавом нашем народу, али да буде такође и узор, пример за углед, да његов подвиг и његова врлина надахњују све вас да учините све колико можете у складу са даровима које сте добили од Бога и да се у вашој речи, мисли и делу прослави име Христово, име Васкрслог Бога, Једног у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа. Амин.