Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије је служио 10. маја 2024. године у храму Светог великомученика Димитрија у Шамцу свету архијерејску литургију поводом славе Епархије - Живоносног Источника. Саслуживао је Преосвећени Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Владику Фотија је дочекао архијерејски намесник модричко-градачачки и старешина храма у Шамцу протојереј Ненад Тојић са многобројним верницима из Шамца, Tеслића, Зворника, Добоја и Брчког. Владика Фотије је, између осталог, беседио:

- Ваше Преосвештенство, часни оци, драга господо и братијо, драга браћо и сестре, ево нас данас у Шамцу, у храму Светог великомученика Димитрија, великог угодника Божјег, подвижника, страдалника и мученика из IV века када је Црква била гоњена и када је бити хришћанин значило бити мученик. Сабрали смо се данас на нашу епархијску славу - Живоносни Источник. Тај празник вуче корене из V века када је византијски цар Лав пронашао једну агијазму и чудотворну икону на извору близу Златних врата у тадашњем предграђу Цариграда. Тамо се један слепи човек исцелио и онда се показало да је то чудотворан извор. Пресвета Богородица му се јавила и открила му да ту постоји Њена чудотворна икона звана Живоносни Источник и да поручила да на том месту подигне цркву. Храм је постао место ходчашћа, чудеса и Бог је присутан на том месту. Црква је постала позната широм Православља. Долазили су цареви, владари, кнезови да се исцељују на том извору, али и обични људи из народа су се молили Богу  и исцељивали. Касније је установљен празник Живоносни Источник. Извор је постајао све до времена Турака, до пада Константинопоља. Турци су срушили ту цркву која је временом прерасла у манастир. Почетком XIX века обновљена је црква и литургисала је и даље за потребе Цариградске Патријаршије, била је позната широм Православља. На основу онога што смо чули то је био диван повод да се установи овај празник који има дубљу символику - Пресвета Богородица је тај Источник-Извор који нас приводу своме Сину, који нас укрепљује, напаја рекама благодати Божје. Зато се Живоносни Источник тако слика и то је његова духовна символика. Читајући о овоме празнику видео сам да су у нашој помесној Цркви, а и другим, људи ишли на изворе, на агијазме поред манастира. Ишли су да се умију на извору, да се напију те воде и тако су се многи исцељивали. Многи манастири су подигнути код неких агијазми, то знате. Сећам се, док сам био у Епархији бачкој, у манастиру Бођани, исто је био један извор где се извесни Богдан из Далмације умио. Био је скоро слеп и ту је прогледао, а на том месту је основан манастир Бођани. Тако је на многим другим местима, Света Петка на Калемегдану... Људи су ишли на данашњи дан на изворе, читане су им молитве и тако је тај празник добио дубоку примену у народу. Ми, кад говоримо о томе, као нашој слави, треба тога посебно да се присећамо. Читали смо данас молитву Пресветој Богородици да нам буде помоћница, да нас руководи на путу духовног живота и спасења. Овај празник нас позива да будемо хришћани, умивени и окупани духовно, да духовно прогледамо, да чујемо, да чујемо Реч Божју и да се читаве године уподобљавамо том идеалу јеванђелском који нам је постављен самим крштењем и животом у Цркви. Значајан је ово празник који се празнује у свим помесним Црквама, у Русији поготово, али и у Грчкој, на Светој Гори и на другим местима. Символика је да је Пресвета Богородица заправо Живоносни Источник који бдије над Црквом и духовно руководи оне који су послушници, поготово на Светој Гори Атонској, али и на другим местима и црквама које су посвећене Пресветој Богородици.

Извор: Епархија зворничко-тузланска