Његова Светост Патријарх г. Порфирије је упутио очинску поуку новом архијереју Српске Православне Цркве, Његовом Преосвештенству Епископу јерапољском г. Никону, на светој Литургији и свечаном чину хиротније 1. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару

Браћо архијереји, вископреосвећена и преосвећена господо, часни оци, монаси и монахиње, браћо и сестре, драги владико Никоне,

Имали смо благослов да служимо свету Литургију, да се причестимо Телом и Крвљу Христовим и да се на тај начин покажемо да смо заједница верних, да смо Тело Христово и да то заиста посведочимо, али и да предокусимо тајну Царства Небеског, управо због тога што је света Литургија присуство Царства Небеског у историји и истовремено антиципација и партиципација тј. предокус нашег учествовања у тој истој тајни. Све што се у Цркви збива и што има везе са суштином нашег живота дешава се на светој Литургији.

Отуда, данас смо имали хиротонију новог епископа, владике Никона, знајући да је Литургија оно што нам је предато од Господа и да је Он кроз Литургију наш Спаситељ овде и сада и у векове векова. Зато када говоримо о епископу у оваквом контексту знамо да је то тајна која је предата самим Господом Христом да Епископ буде наследник апостола. Господ нам је дао да се Црква продужује и као предање кроз све векове свакој генерацији дарује. Апостол Павле из ових разлога у Првој посланици Коринћанима у 11. и 15. глави говори о предању, наглашавајући да оно што је он као апостол примио то и предаје, а епископ је наследник апостола и оно што прима то треба и да преда, не своје приватно, индивидуално, слободно, појединачно, било да је реч о мишљењу, о идеји, о памети или о знању. Господ је сам рекао: Идите и проповедајте, крштавајући све народе у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт 28,19), да би апостол Павле разумео и објаснио шта су то те речи Христове упућене апостолима. Шта је то што је примио, али и предао, апостол Павле говори у 15. глави Прве посланице Корнићанима: Христа распетог и васкрслог и вазнетог у небеса - то епископ прима. Прима тајну Распећа, Васкрсења и Вазнесења на небеса, тајну Царства Небеског коју треба да преда без обзира на простор. Друго, у 11. глави Прве посланице Коринаћанима вели апостол Павле: Примио сам и то вам предајем - тајну Евхаристије, сећање на ону ноћ када је Христос предат на страдање и када је обавио свету Евхаристију као тајну Цркве речима: Примите и једите ово је Тело моје и Пијте из ње сви ово је Крв моја (Мт 26, 26-28). Епископ је онај који преноси тајну вере, јер је примио и тајну Царства Небеског служећи свету Литургију, а све то, наравно, и постом и молитвом како смо чули у данашњем Јеванђељу.

Зато драги владико, бирајући те, Свети Архијерејски Сабор и овде сабрана браћа архијереји моле се да оно што си ти примио, као што смо и ми као епископи примили, да то предамо народу Божјем и Богу. Молимо се да твоја реч буде реч Христова, да буде реч Цркве, да не буде приватно мишљење, да не буде по принципу чини што ти срцу драго, јер ако срце није преображено, ако није доживело катарзу, ако није постило, молило и кајало се, ако није плакало, ако се није купало у сузама покајања, онда не може донети праву одлуку. Тек када прођемо благодаћу Духа Светог катарзу можемо разликовати добро од зла и онда наша реч, мисао и дело могу бити црквени и онда нисмо важни ми него је важан Господ и ближњи. Сабор и оци сабрани моле се да то увек имаш на уму и да ти Бог да снаге да оно што си примио, да то као уздарје Богу, узнесеш и дарујеш ближњима, а ја у име Сабора дајем ти жезал као символ епископске службе изговарајући речи: Прими жезал овај да напасаш поверено ти Христово стадо. Послушнима нека буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне упућуј и карањем и кротким васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем. Достојан!